Zeleni Nemačke: Srbija nije sigurna zemlja

Zeleni smatraju da Srbija ne treba da bude „zemlja sigurnog porekla“.

Igra je ironije da je upravo jedan političar nemačkih Zelenih odlučujuće uticao na to da Srbija i komšijske zemlje takozvanog Zapadnog Balkana budu proglašene „zemljama sigurnog porekla".

Jer Zeleni se decenijama bore protiv načelnog proglašavanja zemalja „sigurnim", tvrdeći da su progon i diskriminacija teoretski moguće u svakoj zemlji sveta. Drugačije je mislio pokrajinski premijer Baden-Virtemberga Vinfrid Krečman kada je 2014. dao svoj blagoslov u Veću nemačkih pokrajina (Bundesrat). Naime, Zeleni su u tom veću mogli da obustave donošenje zakona koji je usvojio Bundestag u kojem su Zeleni u opoziciji.

Prošlo je dve godine otkako su Srbija, Makedonija i BiH stavljene na listu, a godinu dana otkako su tu dodate Albanija, Kosovo i Crna Gora. To znači da službenici nemačkog Ureda za migracije i izbeglice zahteve za azil došljaka iz tih zemalja od početka smatraju „očigledno neosnovanim" i o njima odlučuju (čitaj: odbijaju ih) po ubrzanom postupku. Deportaciju pri tome ne odlaže ni eventualna žalba sudu. To je bio praktičan način da se smanji broj tražilaca azila koji stižu u Nemačku sa Balkana.

Poslanici Zelenih do danas se nisu pomirili sa tom odlukom pa traže da Savezna vlada, u skladu sa preporukama EU, sada ponovo razmotri stanje u tim „sigurnim zemljama porekla". U sredu (12.10.) su Folker Bek i Luize Amtsberg, poslanici Zelenih zaduženi za migracionu, odnosno izbegličku politiku, zatražili od vlasti da skinu Srbiju i BiH sa liste sigurnih zemalja: „Svrstavanje Srbije u zemlje sigurnog porekla bilo je i ostalo pogrešan signal. Stanje ljudskih prava je tamo i dalje loše", pišu to dvoje poslanika u zajedničkoj izjavi. To zaključuju iz odgovora Savezne vlade na obiman upitnik koji su kao poslanici podneli.

Nema državnog progona

Odgovori na 60 pitanja o Srbiji protežu se na 22 kucane stranice. Nemačka vlada poručuje da stanje ljudskih prava u Srbija generalno odgovara „međunarodnim standardima", da je diskriminacija zabranjena Ustavom, da su usvojeni brojni zakoni koji štite ljudska prava te da je kontrola ukotvljena u instituciji zaštitnika građana. Prema saznanjima zvaničnog Berlina, nema dokaza da je neka etnička, religijska ili socijalna grupa u Srbiji sistematski diskriminisana ili progonjena, niti da državni organi neku grupu ciljano ostavljaju bez zaštite zakona.

To ne znači da je situacija ružičasta: „U srpskoj javnosti se nepromenjeno mogu uočiti zadrške i predrasude prema pripadnicima određenih manjina (Romi, Albanci, Bošnjaci)", stoji u odgovorima. „Postoje pojedinačni fizički i verbalni napadi protiv religijskih grupa, kao i vandalizam. Primetne su i antisemitske radnje i širenje odgovarajućih napisa." Savezna vlada poziva se i na poslednji izveštaj ombudsmana prema kojem je njegova kancelarija primila 16 pritužbi zbog „povrede religijskih prava".

Brojni problemi romske zajednice

Prema saznanjima nemačke Vlade – koja na tom polju mahom potiču od UNHCR-a – 80.000 Roma živi u „neformalnim naseljima" koja Srbija treba da legalizuje kako je predviđeno Akcionim planom za poglavlje 23 pristupnih pregovora sa EU. Trenutno, piše, ima 600 takvih divljih naselja sa više od sto stanovnika, od kojih 30 odsto nema vodovod, 33 odsto nije priključeno na elektroenergetsku mrežu, a 40 odsto na kanalizaciju. Samo 85 odsto romske dece pohađa (obaveznu) osnovnu školu, samo 22 odsto ide u srednju školu, a prema poslednjem popisu, samo 0,4 odsto njih ima visoku stručnu spremu.

„Pripadnici romske zajednice u principu imaju pristup svim državnim institucijama i uslugama ukoliko su registrovani sa stalnim mestom prebivališta. Međutim u praksi se registracija ispostavila kao ozbiljna prepreka za pristup socijalnim davanjima, zdravstvenoj nezi, obrazovnim ustanovama i stambenom prostoru", navodi se. Beogradska vlast stoga teoretski omogućava Romima pristup svemu pobrojanom i ukoliko nisu uredno prijavljeni, ali u tom slučaju moraju da potpišu izjavu da pripadaju romskoj manjini i da navedu trenutnu adresu.

Što se tiče socijalnih grupa, nemačka Vlada navodi da su „prema izveštajima nevladinih organizacija u Srbiji česti slučajevi porodičnog nasilja koje je usmereno protiv žena i dece. Savezna vlada nema pouzdane podatke o učestalosti. Krivično-pravno procesuiranje nasilja nad ženama se u praksi ispostavlja kao teško jer žrtve često iz straha od osvete ili stigmatizacije ne žele da daju iskaze nadležnima. Takođe prema izveštajima nevladinih organizacija, deca su pogođena prinudnim radom, prosjačenjem i prostitucijom."

Dalje se navodi da je u Srbiji široko rasprostranjena homofobija. „Uticajna Srpska pravoslavna crkva striktno odbija homoseksualnost. Taj odbojni stav nalazi se i u nekim školskim udžbenicima. Homofobija desno-nacionalnih grupa ponekad vodi nasilju", što je ilustrovano napadom na aktivistu Bobana Stojanovića 22. avgusta ove godine. Nemačka vlada smatra da beogradska vlast predano radi na poboljšanju i implementaciji Zakona o zabrani diskriminacije iz 2009. Uz to, od 2012. kvalifikacija nekog napada kao „zločina iz mržnje“ može biti otežavajući faktor za počinioca pri izricanju kazne.

Loše stanje medijskih sloboda

Na pitanja Zelenih o stanju u medijima, nemačka Vlada ukazuje na izveštaj EU iz prošlog novembra prema kojem „u Srbiji još nisu ostvareni uslovi za puno korišćenje prava na slobodu mišljenja. Znatan problem ostaje ekonomska zavisnost medija od oglašavanja. Raspodela oglasa velikim delom se odvija preko PR-agencija bliskih državi ili vladi. Uprkos reformisanom zakonodavstvu na ovom polju i dalje je manjkava transparentnost vlasničke strukture medijskih preduzeća. Ovi faktori ograničavaju faktičku nezavisnost i kontrolnu funkciju medija i vode autocenzuri. Do sada u Srbiji nema ukupnog shvatanja medija kao četvrte grane vlasti. To je pokazala i izložba Necenzurisane laži koju je u julu 2016. organizovala vladajuća partija SNS. Tu su u jednoj beogradskoj galeriji bila izložena 2.523 medijska priloga koji su se kritički bavili radom premijera."

Dodaje se da se „povremeno čuju optužbe da su pripadnici opozicije u većoj meri pogođeni istragama zbog korupcije. Tako je srpska policija 2015. u sklopu dve velike policijske akcije (operacije Rezač i Skener) u vidu javnog spektakla uhapsila 140 osoba zbog sumnji u korupciju i finansijski kriminal. Akcijama su najvećim delom bili pogođeni pripadnici opozicione partije, ali i oni iz jedne manje vladajuće stranke. Tih 140 hapšenja dovelo je do svega tri krivična procesa."

Na pitanje Zelenih o tome šta Nemačka konkretno čini da bi pomogla Srbiji u prevazilaženju brojnih manjkavosti, Vlada odgovara da je od demokratskih promena 2000. u Srbiju uloženo 1,6 milijardi evra u vidu razvojne saradnje. To je učinjeno kroz brojne projekte Društva za međunarodnu saradnju (GIZ) i na druge načine.