"Postoje crvene linije, ali su mnoge pređene"

Dodao je i da crvene linije postoje, ali da mogu biti pomerene napred.

Vejvoda, na pitanje da li srpska strana ima crvenu liniju u dijalogu sa Prištinom, a nakon najnovijih dešavanja u vezi sa Trepčom i telekomunikacijama, kaže da veruje da su u mnogim situacijama postojale crvene linije, ali da su mnoge “pređene”, navodeći primer pregovora na Kipru.

“Mislim da su društva u Srbiji i Kosovu spremna za viši stepen komprosmisa. Crvene linije uvek postoje, ali one mogu da budu pomerene napred”, rekao je Vejvoda u razgovoru za Tanjug i portal European Western Balkans.

On je naveo da se, iako razgovori Beograda i Prištine u Briselu ne dovode uvek do rezultata, obe delegacije iznova vraćaju za pregovarački sto.

“Mislim da je to najpozitivnija stvar, koja pokazuje da su oni posvećeni zbog regionalne stabilnosti i činjenice da žele da postanu deo EU i da, samim tim, prihvataju postavljena pravila igre”, rekao je Vejvoda.

On je primetio da bih građani želeli da vide napredak u pregovorima, ali da su političari ti koji zalažu svoju reputaciju u tim razgovorima.

Vejvoda, pak, očekuje da će doći do napretka u dijalogu, navodeći da je Kosovo priznalo 110 država koje su članice MMF, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, te da Kosovo postaje član sportskih organizacija.

“Poglavlje 35 je o normalizaciji odnosa i mislim da vidimo postojanu normalizaciju”, rekao je Vejvoda.

Vejvoda ocenjuje da Srbija ima jasnu stratešku orjentacaiju ka Evropskoj uniji i da nema sumnje kuda ide.

“Srbija jasno iznosi svoju stratešku orjentaciju pre svakoga ko poseti našu zemlju, uključujući i Vladimira Putina, i nema sumnje kojim putem Srbija ide”, rekao je Vejvoda.

U tom smislu, kaže da ko god pobedi na predstojećim predsedničkim izborima, to neće promeniti stratešku orjentaciju zemlje.

Govoreći o referendumu u Republici Srpskoj, Vejvoda kaže da on neće imati ozbiljne posledice, budući da je prošao mirno i da će, kao što su neki eksperti već primetili, biti zaboravljen u danima pred nama.

Međutim, dodaje, referendum je prošao suprotno pravilima Dejtnskog sporazuma i uprkos odluci Ustavnog suda BiH, a ni vlasti u Srbiji ga nisu podržale.

Takođe, ocenjuje da je Dodik, očigledno, koristio refererendum za unutrašnje političke razloge, budući da su lokalni izbori održani odmah nakon izjašanjavanja o Danu RS i da je Dodikova stranka izašla kao pobednik tih izbora.

U narednim danima videćemo reakciju međunarodne zajednice, kaže Vejvoda, ali ističe da se i referendum u Srpskoj mora posmatrati u regionalnom kontekstu.

Vejvoda ne misli da će proces pridruživanja BiH Evropskoj uniji biti zaustavljen, ali će svakako biti usporen zbog događaja poput referenduma.

Kaže i da nije saglasan sa mišljenjima da je referendum korak ka otcepljenju Srpske jer smatra da bi takav korak naišao na veliko protivljenje, te da Dodik i njegova stranka znaju gde su crvene linije.

“Tako da je ključno da Evropska unija nastavi da podržava proceš proširenja iz Brisela i uskoro ćemo pričati o Berlinskom procesu”, rekao je Vejvoda.

Govoreći o Makedoniji, Vejvoda kaže da je ta zemlja već deset godina, od kada je dobila status kandidata za članstvo u EU, u veoma teškoj situaciji za koju su odgovorne sve strane.

Kako kaže, za to što Makedonija nije u stanju da se pomeri korak dalje ka EU ne može se okriviti samo ta zemlja, niti samo Grčka, koja je blokira zbog imena, a ni samo međunarodna zajednica, koja ne insistira da se pronađe neka vrsta kompromisa.

“Možemo samo da se nadamo da će svi akteri predstojećih izbora omogućititi slobodne i fer izbore, jer u suprotnom gledamo u veoma opasan scenario u kojem Makedonija tone još dubolje u unutrašnju nestabilnost, što nije ni u čijem interesu”, rekao je Vejvoda.

Vejvoda je vrlo pozitivno ocenio Berlinski proceš koji doprinosi daljem ekonomskom povezivanju u regionu, navodeći kao primer sastanak vlada Srbije i Albanije u Nišu, kao i Beogradski bezbednosni forum, gde će na istom panelu govoriti dvojica premijera.

Navodi da region, da bi ekonomski profitirao, mora da saraduje, jer su zemlje zapadnog Balkana male i ne mogu samostalno da se izbore sa globalizacijom.

“Možemo da pomognemo jedni drugima tako što ćemo raditi zajedno - u trgovini, infrastrukturi, kao što je projekat autoputa Niš-Priiština-Tirana”, rekao je Vejvoda.

Smatra da Berlinski proces ima puno pozitivnih uticaja, ali da države koje učestvuju u tom procesu moraju da ulože još vise energije.

“Brisel može da pruži podsticaje, ali su same države te koje moraju da obave posao”, zaključio je Vejvoda.