Gde je petokraka na novoj poštanskoj marki?

Ono što nije promaklo ni korisnicima poštanskih usluga ni filatelistima ni javnosti jeste izostanak bilo kakvih partizanskih obeležja u prikazu jednog od simbola borbe protiv fašizma.

Povodom 70-godišnice osnivanja Užičke republike na prigodnoj poštanskoj marki je ima. 75-godišnjica istog događaja, na istom formatu, obeležava se bez nje.

Postavlja se pitanje gde je nestala zvezda petokraka. Narodni muzej u Užicu za obeležavanje važnog datuma u borbi za slobodu odlučio se za radnike.

“Nije sve u partizanskom obeležju. To je na kapama, neko je primetio da li se neko odriče ili se ne odriče ideologije. Mi moramo znati da je na Kadinjači od oko 250 ili 270 boraca samo njih četvorica ili petorica bili članovi Komunističke partije. I ne treba radnicima sada naknadno gurati neke partijske knjižice ili partijska obeležja u džepove, oni su izašli da brane slobodu i da brane svoje Užice”, rekao je direktor Narodnog muzeja iz Užica Nikola Gogić.

Glavni motiv na marki su „Borci sa Kadinjače”, ulje na platnu Dragoljuba Vuksanovića, nastalo 1970. godine, i spomenik na Kadinjači koji se nalazi u pozadini. U Pošti objašnjavaju kako je došlo do tog izbora.

“Za prigodnu marku 75 godina od osnivanja Užičke republike, od foto i ostalog dokumentarnog materijala koji nam je poslao Narodni muzej Užice, stručna lica Srbijamarke napravila su izbor i kreirala konačne motive za marku, prigodan koverat i žig, zajedno sa celokupnom tipografijom i podacima na marki, koverti i žigu”, naveli su iz Pošta Srbije.

Ipak, jedna marka obnovila je staru polemiku. Dok jedni smatraju da su borci Radničkog bataljona bez crvene zvezde još jedan dokaz revizije istorije i negiranja tekovina NOB, drugi odgovaraju da nema bežanja od istorijskog nasleđa.

“Koliko se ja sećam, čak i u vreme kada je komunizam vladao ovom zemljom tvrdilo se da je 41. bila godina zajedničkog ratovanja ne samo komunista već i svih drugih protiv fašizma i nacizma. Sve do kraja te godine vladala je ideologija kao zajedničkog rata zasnovanog na ideji tih dobrovoljačkih odreda, NOB itd. Komunistički pokret je imao dva svoja aspekta. Oba treba istorijski poštovati. Jedan je taj narodnooslobodilački a drugi revolucionarni. Ako su oni 41. skrivali svoju revolucionarnost zašto bi danas neko ko obeležava tu godišnjicu na njoj insistirao. U to vreme još uvek nije bila do kraja izrađena revolucionarna komponenta komunističkog pokreta otpora, ona je bila u praksi sprovođena u teoriji nije. Prosto ne vidim zašto bi bilo bitno da bude petokraka tu. To je verovatno bilo bitno članovima partije, to je bilo bitno Josipu Brozu, narodu koji se podigao na ustanak to nije bilo važno”, rekao je istoričar Čedomir Antić.

Užička republika je trajala 67 dana. Toliko dugo će i jubilarna poštanska marka biti u opticaju.