Mesta za prijem migranata u Srbiji skoro puna, šta sad?

Ministarstvo policije uskoro će predložiti nove zakone o azilu i strancima, kako bi sprečili nezakonit ulazak u Srbiju, ali i nekontrolisan priliv ljudi koji nemaju kuda da odu.

Ni podizanje zidova, ali ni parking za izbeglice. Tako Srbija vidi problem migranata za koji Evropa još nema zajedničko rešenje.

Jedan od predloga predsedniku Vlade je, kako navodi ministar Aleksandar Vulin, ojačavanje naše granice.

“Nijedna prepreka sama po sebi nije dovoljna. Vrlo je važno i da promenimo odgovarajuću zakonsku proceduru, zakonsku regulativu, naši zakoni su pravljeni kad je ovde ulazilo deset ljudi, a danas imamo zakone koji treba da izađu sa stotinama i hiljadama ljudi koji dođu, ostaju duže nego što su ostajali. Dakle, moramo da se prilagodimo situaciji“, navodi Vulin.

Samit evropskih lidera u Bratislavi nije doneo konkretno rešenje za migrantsku krizu već još veću podeljenost.

Iz Evropske unije poruka da će Srbiji i dalje pomagati u zbrinjavanju migranata.

“Pitanje je naravno šta je sa izbeglicama koje su već u Evropi. U Srbiji ih ima 5.000 do 6.000. Mišljenje je, ako te osobe u Srbiji zatraže azil, njima to treba omogućiti. Ako ne zatraže azil treba im se ponuditi povratak. Ako to zaista ne žele, biće reči i o njihovom povratku u zemlje iz kojih su došli”, kaže zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt.

Migrantska kriza samo je jedan u nizu problema koji drma Evropsku uniju. Zvanični Beograd ponavlja da želi da bude deo zajedničkog rešenja.

“Srbija će i dalje insistirati na nalaženju evropskog rešenja u kome ćemo mi onda naći naše odnosno sopstveno mesto. Ova kriza je zapravo pokazala upravo ono o čemu smo malopre govorili, a to je da Srbija ima i te tako značajno mesto u evropskom miljeu i evropi kao takvoj”, ističe šefica srpskog pregovaračkog tima Tanja Miščević.

Kako će Evropa prevazići krizu u kojoj se nalazi i da li će to usporiti proces prijema novih članica za Srbiju je važno pitanje.

Evropski zvaničnici u Srbiji poručuju da projekat proširenja neće biti završen dok deo Unije ne budu sve zemlje Zapadnog Balkana.