"Obnova EU": Berlin i Pariz optimisti, Rim i Budimpešta...

Međutim, ukazuje se i na vidljive razlike oko snage predloženih mera za slamanje ilegalne migracije i obnove ekonomskog rasta.

To je najviše izbilo na videlo kad su lideri Italije i Mađarske, Mateo Renci i Viktor Orban narušili redove Bratislavskog samita koji je pokušao da pokrene novi zamah u EU, piše britanski dnevnik Fajnenšel tajms.

Evropsko izdanje američkog lista Politiko je mišljenja da, “mada su lideri EU postigli dogovor o programu mera idućih meseci, uključujući jačanje vojne saradnje i napora za sprečavanje ilegalne migracije, italijanski i mađarski premijeri Mateo Renci i Viktor Orban su odmah kritikovali ishod samita kao nedovoljan”.

Politiko, kao i mnogi drugi mediji, ukazuje na to da je Renci posebno zamerio nemačkoj kancelarki Merkel i francuskom predsedniku Olandu da su učinili jako malo za usvajanje nužnih, daleko snažnijih koraka mera za blokadu navale migranata i da na samitu nije usvojena nova strategija podsticanja ekonomskog rasta i zapošljavanja umesto stalnog “stezanja kaiša” koji nije dao nikakve rezultate, na čemu posebno insistiraju Nemačka i severne članice EU.

Orban je dodatno uzdrmao ocene Merkelove i Olanda da usvojeni program oporavka EU vodi novom jedinstvu i zajedništvu, ocenivši da je imigraciona politika EU “samorazarajuća i naivna”, čime je jasno.

U prvom redu, ciljao je na Angelu Merkel.

Španski list Pais je mišljenja da su vođi 27 država Unije “završili skup u Bratislavi uz skromne napretke oko bezbednosti i odbrane”, i takođe ukazuje na dalje vidljiva razmimoilaženja oko “pravih lekova za krizu opstanka Evrope”.

“Nema saglasnosti da se pruži daleko ambiciozniji odgovor”, dodaje španski dnevnik, “ni velika ekonomska recesija, ni rastući populizmi, ni izazov posle udarca Londona ne dozvoljavaju da se učini iskorak”.

Pais ukazuje i na to da je sama nemačka kancelarka rekla da je dogovor u Bratislavi “dobar korak, ali samo prvi korak”.

Madridski dnevnik posebno primećuje da “EU ni posle 20 godina otkako je uspostavila evro nije u stanju da dovrši vidljivo ramljuću monetarnu uniju, iako je bila pogođena najtežom ekonomskom krizom za poslednjih nekoliko decenija”.

Francuski listovi gledaju na ishod samita u Bratislavi iz donekle drugačijeg ugla i navode diplomatske izvore koji tvrde da italijanski premijer prilikom rasprave nije iznosio velike zamerke na završni dokument samita.

Pariski Mond kaže da su Oland i Merkel vidljivo hteli da pokažu da francusko-nemačka osovina EU ipak počinje da radi i obećali da će snažno raditi na usvojenom programu oporavka EU.

Mond takođe navodi da u zaključcima samita "istini za volju, praktično ni reči nema o ekonomiji i budžetskim podsticajima rasta, što su posebno tražili Rim i Atina, a što je vrlo tugaljivo pitanje u Italiji, jer italijanski premijer svoj položaj stavlja na probu zbog predstojećeg ustavnog referenduma”.

Prednost je data, dodaje list, odbrani i bezbednosti, odnosno zaštiti granica i stvaranju fonda za podsticaj evropske vojne industrije.

Italijanski listovi su u prvi plan stavili gromoglasne zamerke Rencija, pa tako rimska Republika kaže da je on “besneo protiv Angele Merkel” i rekao: ”Ne može ona da prema meni postupa kao da su svi drugi tu da joj se povinuju kad su u pitanju ekonomija iI izbeglice”.

Republika navodi da je Renci u kuloarima zapitao Olanda: ”Fransoa, da li ti izgleda da bih ja mogao prihvatiti jedan dokument koji ne postoji?”

Rimski dnevnik dodaje da je kritika nemačkoj kancelarki bila “poluratna izjava Rencija pošto su vođi EU sklopili pakt o nenapadnju kojim se za Italiju predviđalo labavljenje stega troškova uoči referendum”, dok je za Nemačku trebalo da važi uzdržavanje od napada oko izbegličke politike Angele Merkel i sporazuma s Turskom, imajući u vidu bliske izbore u Nemačkoj.

Torinska Stampa misli da je Renci “sukobom s Merkelovom i Olandom uneo pukotinu u evropski samit”.

Sažimajući ishod samita, belgijski premijer Šarl Mišel je izjavio da je “imao utisak da je postojala svest o tome da nije bilo moguće da se nametne rešenje nekom lideru koji potom ne može da ga brani u svom parlamentu, ali je Mišel to rekao pre nego što je Renci izneo svoj stav.