Odjeci Junkerovog govora – godina odluke za Evropsku uniju

On je pred Evropskim parlamentom pozvao na veće zajedništvo.

Bez duhovitih izjava, ozbiljan i naizgled umoran, Žan-Klod Junker je izneo procenu stanja u EU:

"Sledećih dvanaest meseci će biti odlučujući."

A rekao je i do čega u tom periodu neće doći - do dalje integracije. Dalje srastanje zemalja članica je za sada odloženo.

"Evropa ne sme postati jedna država", rekao je predsednik Evropske komisije.

Niko ne želi da se ukinu nacionalne države. Ova izjava je usmerena i u pravcu populista, od francuskog Nacionalnog fronta, do premijera Mađarske Viktora Orbana, koji tvrde da se upravo to dešava.

Evropa projekata

Žan-Klod Junker je na nemačkom, engleskom i francuskom jeziku opisao ozbiljnost situacije i izneo predloge za rešenje mnogih problema. U ovom trenutku su potrebni jasni rezultati i njihovo sprovođenje u datim rokovima.

"Želimo da se borimo protiv izbegavanja poreza velikih koncerna" reako je on. Ova izjava je donekle izazvala i podsmeh u sali, jer nije zaboravljena afera Luksliks, u kojoj je važnu ulogu igrao upravo Junker.

Junker želi da se proizvođačima mleka garantuju prihvatljive cene, da zaštiti evropske proizvođače čelika od damping-cena koje diktira Kina, da reformiše tržište telekomunikacija. Tu su i neka lepa obećanja: do 2020. godine uvođenje slobodnog interneta za sve građane. Da bi izbegao totalnu katastrofu zbog nesprovedene odredbe o smanjenju cena u rumingu, povukao je tu odredbu i najavio novu, poboljšanu. Investicioni fond za razvoj, koji je i nazvan po Junkeru, trebalo bi da bude udvostručen. Predsednik Komisije je odlučan da pokaže kako je EU sposobna da u ovom trenutku dođe do konkretnih rezultata koji su korisni za građane.

Politički planovi

Nije sve u njegovom govoru bilo ovako usredsređeno na detalje. Jedna od velikih tema kojima se bavio bila je nezaposlenost među mladima na jugu Evrope.

"Ne mogu da prihvatim da je to prva generacija koja je siromašnija od svojih roditelja", rekao je Junker. Ipak, za otvaranje novih radnih mesta odgovorne su same države članice i Evropska komisija tu može samo da pruži pomoć. Međutim, ona može da se pobrine za zajedničko obezbeđenje granica. Građani su uznemireni zbog gubitka kontrole nad prilivom migranata tokom prošle godine. Već od oktobra će dodatnih 200 službenika Fronteksa pomagati u obezbeđivanju bugarsko-turske granice, a biće ojačan i Evropol.

"Svako ko ulazi u EU će biti registrovan. Od novembra želimo da uspostavimo novi sistem registracije uz čiju pomoć će se proveravati da li neko ima pravo ulaska", najavljuje Junker.

Najvažniji projekat, osim toga, je sistem zajedničke odbrane. Put za to je oslobođen odlukom Velike Britanije o skorom izlasku iz EU. "Trebalo bi da objedinimo naše vojne resurse", predlaže predsednik Komisije. Ovaj projekat su već podržali u nemačkom i francuskom ministarstvu odbrane, a o tome će se raspravljati na susretu na vrhu u Bratislavi.

Junker je malo govorio o izbegličkoj krizi. Samo je pomenuo da se solidarnost ne može uvesti zakonom "jer ona mora biti od srca". To se posmatra kao odbacivanje ideje o uvođenju obaveze da svaka država članica preuzme određen broj izbeglica.

Što se Velike Britanije tiče, Jucker je istakao da Bregzit ne ugrožava opstanak EU. Istovremeno je apelovao na vladu u Londonu da brzo pokrene proces istupanja kako bi se okončale sve nedoumice.

Prijatelji i protivnici EU

Za to se založio i Gij Verhofstat, opunomoćenik Evropskog parlamenta za pregovore o izlasku Britanaca iz EU: "Bregzit moramo pretvoriti u uspeh za EU." On je uputio oštru poruku populistima koji u nacionalizmu vide rešenje za probleme - zidovi i žice nisu pravi odgovor, a nacionalizam je rak-rana. "Okončajmo kolektivnu depresiju i pronađimo novi recept za Evropu", pozvao je prisutne poslanike. Za Verhofstata se može reći da je političar koji osim iznošenja političke analize uvek probudi i emocije.

Od protivnika EU poput Najdžela Feridža i Marine Le Pen stigli su poznati argumenti. Britanci su odlukom za Bregzit okončali svoju misiju, a sada je red na druge da učine isto. Le Pen je najavila da će u slučaju pobede na predsjedničkim izborima u Francuskoj raspisati referendum o tome. S njene tačke gledišta, bitni su samo nacionalni interesi, a EU deluje protiv volje svih naroda.

U Briselu osluškuju reč građana

Žan-Klod Junker nije bio jedini koji je obećao da će slušati šta građani govore i pokušati da ublaži njihove bojazni. Svoj govor je pripremao nedeljama i raspitivao se u zemljama članicama o njihovim željama. Ovaj govor je i bio više "lista želja", nego govor koji će prodrmati Evropljane.

Ipak, za predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca bio je to "snažan govor".

On je u intervjuu za DW naglasio da se populistima ne smeju praviti ustupci kod njihovih nacionalističkih zahteva. U ovom trenutku je potrebno povećati, a ne smanjiti saradnju. A šta Šulc smatra prioritetom za EU? "Moramo ponovo dobiti poverenje građana", rekao je. A Martin Schulz zna da je upravo to ujedno i najteže.