"Mediji kao devedesetih, antievropski i nacionalistički"

Kako kaže, karakteriše ih antievropski stav i nacionalizam koji smatra da je moguće prekomponovanje granica na Balkanu, kao i koncept tradicionalnih vrednosti koji je protiv ljudskih prava.

Kisić je u intervjuu Tanjugu, povodom izveštaja o ljudskim pravima u Srbiji koji je ta organizacija nedavno objavila, istakla da medijsko izveštavanje karakteriše patrijarhalna svest, etnocentrizam, stavovi o Evropi koji se kreću od evroskepticizma do veoma ekstremnih antievropskih stavova, ali i stavovi protiv integracija sa NATO, SAD...

"Upravo ta matrica koju danas imamo u medijima, nije bitno drugačija od one koju smo imali tokom devedesetih, a jedan od razloga za to jeste što nikada nije bilo suočavanja sa prošlošću, odnosno nikada nije bilo prave i suštinske kritike onoga što se dešavalo za vreme Miloševića", smatra Kisić.

Ona je konstatovala i da je nakon poslednjih izbora u srpskom parlamentu ojačala proruska opcija koja će, kako je dodala, osnažiti već postojeće proruske i desničarske stavove u javnom diskursu.

Foto: Tanjug

Prema njenim rečima uzrok zašto su mediji i dalje u tom diskursu jeste činjenica da Srbija nikada nije imala elitu koja bi se suštinski suprotstavila onome što se u Srbiji događalo tokom devedesetih godina prošlog veka.

"Nikada nismo imali elitu koja bi rekla da je Slobodan Milošević odgovoran i za početak tih ratova, a ne zato što je te ratove izgubio. Nikada se elita nije odredila prema srpskom nacionalizmu i sopstvenoj odgovornosti. Nijedna vlada to nije uradila na konkretan način od 2000. do danas", podvukla je Kisić.

Dodani razlog za, kako je istakla, jeste i u tome što Vlada šalje konfuznu poruku koja doprinosi takvom narativu.

"U Vladi imamo deklarativno zagovaranje evropskih integracija, ali i stavove koji su protivni evropskim integracijama. I to 'sedenje na dve stolice', da li smo okrenuti ka zvaničnoj Moskvi ili ka evropskim integracijama, stvara dodatnu konfuziju. Mediji su, jednostavno, odraz i slika toga", ukazala je Kisić.

Foto: Tanjug

Direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava dodaje i da se pojedini mediji na veoma trivijalan način bave našom stvarnošću i ne postavljaju prava pitanja.

"Mnogi mediji neguju te stereotipe o susedima kakve smo imali osamdesetih ili devedesetih kada je sukob počinjao", rekla je Kisić.

Da bi se to promenilo, kako je ocenila, potrebno je da se sa insistiranjem na evropskim integracijama, istovremeno stavlja i veći fokus na ljudska prava i njihovu zaštitu.

"Prvo, elite moraju da šalju mnogo jasniju poruku, a mediji moraju da pokažu više hrabrosti u odbrani profesionalnog standarda i javnog interesa", zaključila je Kisić.