Iza zidina običnih kuća u Faludži odvijao se pravi pakao

Jedna je nešto veća od drugih, s dva visoka stuba na ulazu. Druge dve potpuno su obične, izgledaju poput drugih kuća u gradu koji je bio pod kontrolom Islamske države poslednje dve i po godine.

Ali iza vrata je improvizirani zatvor kog su koristili militanti za izvršenje kazni. Taj zatvor pruža zastrašujući uvid u brutalnu vladavinu prava koja je vladala ovim gradom pre nego što je oslobođen, pogled u režim koji se zasnivao na smaknućima, bičevanju i mučenju.

Dom brojnih vođa Islamske države, Faludža je bila prvi veći grad koji je pao u ruke ove organizacije i bila je središte njenih operacija u Iraku. Zatvor je samo jedan od ostataka njihovov samoproglašenog kalifata koji je ostao nakon što su militanti poginuli ili pobegli iz grada i omogućuje pripadnicima iračkih oružanih snaga da se i sami uvere u način na koji je ova grupa delovala.

Dok proveravaju građevine nakon što su tokom prošlog meseca zauzeli grad, postupno otkrivaju fabrike za proizvodnju bombi, dokumenta, skladišta oružja i zatvore. Većina infrastrukture Islamske države nalazila se u civilnim kućama kako bi izbegli vazdušne udare.

Pukovnik Hiatham Gazi, obaveštajec, pokazuje na prostoriju iza zatvorenih vrata u jednoj od manjih kuća.

“Možete osetiti dah zatvorenika unutra”, kaže.

Prostorija, jednom moguće dnevna soba, je zagušljiva, još prepuna smrada znoja ljudi koji su bili u njoj zatočeni.

Napolju je dnevna svetlost, ali prozori su prekriveni metalnim pločama. Ono malo svetla što uđe obasjava desetine malih zavežljaja na tepisima – ćebad, zavese i odeća zamotani zajedno kako bi činili jastuke. Ima ih na desetine, što označava broj zatvorenika koji su bili ovde zaključani.

Hodnik je spaljen. Iračke snage kažu da je bilo tako kada su stigli, iako i provladine snage pale neke građevine u Faludži. Ali službeni izvori to poriču.

Sobe na gornjem spratu još uvek su pune stvari porodivce koja je nekada živela tu. Predmeti su razbacani po krevetima i podu.

Dokumenta pronađeni u kući pokazuju da su u njoj držani mnogi ljudi povodom sporova u kojima je sudila Islamska država, kaže Gazi, čije su snage otkrile zatvor. Neki su držani zbog krađe, a drugi zbog manjih prekršaja poput pušenja ili kršenja strogih pravila o načinu odevanja.

General Tamer Ismail kaže kako su iračke snage pronašle pravo ‘bogatstvo informacija’ o grupi koja je vladala Faludžom. Iz tog grada Islamska je država naređivala misije automobila-bombi u Bagdadu, kao i operacije u Siriji.

Njegove su snage otkrile improvizovani zatvor u gradskoj četvrti Nazal, ali taj je manji od onog nedavno preuzetog u četvrti Mualimin.

“Siguran sam da ih ima još”, kaže Tamer.

Po pet kaveza u jednoj sobi

Rupa u vrtnom zidu koja vodi do najveće građevine omogućavala je tamničarima kretanje od kuće do kuće bez izlaska na ulicu, gde bi mogli da ih primete iz vazduha.

Preko mramornog ulaza u glavnu sobu zavarena je čelična ploča, prvi znak da nije reč o običnom domu. Zatvorska vrata sa čeličnim rešetkama omogućuju pristup glavnoj i još jednoj sobi, koja je pomoću rupe u zidu spojena s prvom kako bi nastala jedna velika ćelija. U prozore su bušilicom ugrađene rešetke. Ćebad i zastori leže razbacani na podu. Ova ćelija uje prozračnija, možda je bila namenjena za zatvorenike s blažim kaznama.

“Najgore tek dolazi”, kaže Gazi. “Uopšte nisu imali čovečnosti.”

Treća kuća je očito bila rezervisana za najgore kazne: samice i mučenja. Debeli, crni metalni lanac s kukama na krajevima visi na stubu.

“Ovde bi ih obesili za noge i tukli”, objašnjava Gazi. “Kao i ovde”, pokazuje na još jednu kuku, obešenu na metalnoj sajli.

U spavaćim sobama na spratu postavljene su ćelije/kavezi koji predstavljaju samice. U jednoj sobi ima pet takvih ćelija – oko metar duboke i do pola metra široke. Vrata i zidovi su od čvrstog metala, samo s rupama na vrhu za ventilaciju.

“Kako su uopšte mogli disati ovde na ovoj vrućini?”, kaže Gazi. Susedna soba isto sadrži pet ćelija, ali ove su malo veće.

Varvarsko smaknuće za kraj

Zatvor je bio prazan kada su stigle Iračke snage, tvrdi Gazi. Ne zna šta se dogodilo s većinom ljudi koji su bili ovde zatočeni, osim nekolicine koji su bili smaknuti kada su se provladine snage približile mestu.

Njihova tela nije teško pronaći u školi s druge strane ulice, zbog smrada trulog mesa. Leže na gomili u rupi u zemlji, smeštenoj u malom dvorištu. Ima barem sedam tela, objašnjava Gazi, dodajući kako oko zatvora možda ima još sličnih mesta smaknuća.

Tela im deluju izgladnelo, a koža im je pocrnela dok leže truneći na vrućini. Oči im prekrivaju crveni povezi.

Na vrhu je telo čoveka u donjem delu trenirke i pocepanoj majici. Nozdrve su mu raširene, a iz usta mu vire drške makaza, čije su mu oštrice zabijene u grlo u finalnom činu varvarstva njegovih tamničara pre nego što su napustili zatvor, prenosi Net.hr.