"Reka ljudi je bežala, a nije imala gde... Staklo, krv..."

Trojica bombaša samoubice su najpre vatrenim oružjem pucali u putnike, a potom aktivirali eksplozivne pojase, usmrtivši 41 i ranivši skoro 250 osoba.

"Dok se pela mostom prema aerodromu čula sam zvukove panike. Nastavila sam da se krećem, nisam razmišljala uopšte, a kada sam skrenula prema glavnom tunelu videla sam reku ljudi koaj trči prema meni u potpunom haosu. Deca su plakala, jedan stariji čovek u kolicima je ostao zaglavljen u sredini mase... Ljudi su vikali "bomba, bomba" i "beži, beži", ali nije bilo gde da se pobegne osim da se vratite nazad prema kapijama odakle ste došli, pa su ljudi onda jurnuli prema tamo. Nastavila sam da se krećem prema šalterima za vize, ali su oni bili prazni, umesto radnika, tu su bili policajci sa pištoljima koji su mi naredili da se vratim nazad", navodi Kameronova.

Kaže da je čekala oko 20 minuta, a potom su zaposleni otvorili šaltere i dozvolili ljudima da izađu, proveravajući im pasoše, uprkos tome što je u tom trenutku vladao totalni haos.

"Sa druge strane, u delu sa prtljagom, videla sam eksploziju bombe. Prašina je bila svuda naokolo, paneli sa tavanice su popadali, staklo je bilo na sve strane, krv... Napravila se gomila prtljaga u prašini, ljudi su u panici sve to ostavili u pokušaju da pobegnu. Onda sam pomislila "je*ote", da je naš avion sleteo pola sata ranije, tu bi stajala sada moja torba. Videla sam jedmog momka sa krvavom rukom, jedan je imao povredu na glavi, a najozbiljnije povređeni su već sigurno bili u bolnici. Kada smo izašli, videli smo eksploziju još veće bombe... Krv je bila svuda po podu, sirene, najmanje sedam ambulatnih vozila... I neki zidovi su popadali... Policija je nastavila da nas gura dalje, sve do parkinga, gde su nas samo ostavili u tom haosu...", istakla je Kameronova.