Kakvi problemi zatvaraju "Miksalište"?

Rad će biti obustavljen jer nisu ispunjeni komunalni, bezbednosni, logistički, pa i finansijski preduslovi, rekao je danas izvršni direktor Miksera Ivan Lalić.

"Miksalište može da primi do 300 migranata dnevno, sada ih ima duplo više, svega imamo minimalno, poslednja dva meseca niko nas ne finansira, imamo samo što Mikser kao organizacija može da obezbedi iz sopstvenih resursa", rekao je Lalić Tanjugu.

S druge strane, smatra Lalić, pitanje konteksta je najvažniji problem, jer, ti brojevi migranata uvećavaju šanse da se stanari koji tu žive, ne osećaju previše udobno, neki kažu da se plaše da puste decu da idu u školu, a moraju biti ispunjeni i komunalni uslovi- čistoća.

"Ima dosta predrasuda, ali ima i dosta opravdanih zahteva. S druge strane, mi iz Miksera vrlo smo spremni da sa svima otvorimo dijalog, da pozovemo od ponedeljka i medije i sve zainteresovane, da identifikujemo prave probleme i šta se može učiniti po tim pitanjima i kako predrasude pretvoriti u prednosti multikulturalnog grada", rekao je Lalić.

Ističe da iz "Miksera" već komuniciraju sa velikim brojem "pravih adresa", koje su važni činioci, a to su država, međunarodne humanitarne organizacije i građani.

"Tek kada se bude sklopio taj moziak, može biti moguće da nastavimo da radimo ovde, ali pod drugačijim okolnostima i bolje urađenom sistemu, ne samo ovde, već u celoj Savamali, jer mi kao grupa entuzijasta, ne bismo snosili više ovoliku odgovornost i najveći teret", rekao je Lalić.

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović smatra da humanitarna pomoć jeste bitna i da zato ne treba zatvoriti "Miksalište", nego ga negde izmestiti, jer izbeglicama i migrantima i dalje treba pomoć, odeća, obuća, namirnice, što sve pruža "Miksalište", koje je, jedno od retkih takvih centara u zemlji.

"Ja upućujem na održivost, to bi država trebalo da radi, ali i da se "Miksalište" izmesti na neku lokaciju gde bi to bilo odgovarajuće. Treba uzeti u obzir i nezadovoljstvo lokalnih građana, koje leži u tome da migrantima nije obezbeđen osnovni uslov smeštaja i boravka u Beogradu i zbog toga što teško funkcioniše odvajanje iz centra do Krnjače, koja je zaista daleko", smatra Đurović.

Kaže i da takva inicijativa, poput "Miksališta", ne bi trebalo da se zatvori bez alternative, koja, naglašava, treba da bude održiva.

"Znači, država, Komesarijat za izbeglice, Crveni krst, dugoročno treba da se bave tim problemima, upravo na način na koji se bavi Miksalište.

Humanost ne bi trebalo da bude trend- danas smo humani, sutra nismo. Tim ljudima u svakom slučaju treba pomoći, oni svakodnevno dolaze i mogu reći, duže borave kod nas", rekao je Đurović.