Vidovdan - dan s previše istorije u sebi

Atentat na princa Ferdinanda, početak i kraj Prvog svetskog rata, donošenje Ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od govora Slobodana Miloševića na Gazimestanu - do njegovog izručenja Haškom tribunalu.

Sve se to dogodilo na Vidovdan, kao i čuveni Boj na Kosovu, u čiju čast su danas polagani venci i otkrivani spomenici.

Na Vidovdan svake godine sećamo se kosovskih junaka, hrabrosti, ali i mnogih izgubljenih života. Vidovdan se obeležava s pomešanim osećanjima.

"Vidovdan uvek izaziva pomešana osećanja. Treba nekome da čestitate praznik, a opet znate da se desilo nešto jako tragično u našoj istoriji, što vas istovremeno čini i ponosnim", rekao je predsednik Tomislav Nikolić novinarima nakon razgovora s predstavnicima Grada Kruševca.

Episkop raškoprizrenski Teodosije, povodom Vidovdana, služio je u porti manastira Gračanica liturgiju, kojoj su prisustvovali Srbi s Kosova, predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju i princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić povodom Vidovdana otkrio je spomenik knezu Lazaru u Kosovskoj Mitrovici.

“Lazar je ovde da ostane, jer su i Srbi ovde da ostanu, svoj narod i državu možete voleti na razne načine, jer ne postoji ekskluzivna vrsta patriotizma, ali da se Srbija ne može voleti bez Kosova i Metohije. Vidovdanska zakletva koju izgovaramo na Kosovu i Metohiji mora biti zakletva čitavog srpskog naroda”, rekao je Marko Đurić.

Za državni praznik, Vidovdan je prvi put proglašen 1889. godine, na 500. godišnjicu Kosovskog boja, kada je upriličena i proslava miropomazanja kralja Aleksandra Obrenovića u manastiru Žiča.

Kao nacionalni praznik slavio se i u Kraljevini Jugoslaviji, a u red državnih praznika vraćen je 2001. godine i obeležava se radno.

U školama se na ovaj dan dodeljuju đačke knjižice i svedočanstva.