"Strah od Putina ne može biti faktor identiteta država EU"

"Begzit ne bi bio propast sveta. On ukazuje na probleme, koji nisu rešeni. Kada osnivači više nisu imali ulogu, previše je tehnički i pragmatično delovano. Solidarnost, kao što to nalažu Rimski sporazumi, drugačije je shvatana nego danas, a to pokazuju grčka i izbeglička kriza", rekao je Kučan u intervjuu bečkom "Standardu".

On je ukazao da ima mnogo aspekata koji su imali ulogu i u raspadu Jugoslavije, a kao prvo naveo ravnopravnost članica.

"Zvanično su svi bili ravnopravni. Ali neki su bili ravnopravniji. Drugo pored ravnopravnosti mora biti obezbeđena funkcionalnost, i treće kako rešiti razlike ekonomske snage. Na jednoj strani postoje snažne države kao što su Nemačka i skandinavske zemlje, a na drugoj slabije kao što je Bugarska. To je isto bio poblem u Jugoslaviji. Postojao je mehanizam, ali on nije bio uspešan", precizirao je Kučan.

Po pitanju jačanja nacionalizma, Kučan ne vidi paralele, ali sličnost vidi u društvenoj krizi.

"U takvim situacijama države počinju da misle na sebe. Legitimno je da svaka država zastupa svoje interese, ali problem nastaje tek kada to zastupanje biva na teret drugih. U Jugoslaviji je bio to slučaj. Nacionalizam je imao kao podlogu ekonomsku i političku nejednakost. U EU je to malo drugačije. Međutim vidim kao problem u EU nedostatak solidarnosti", naveo je Kučan.

Kučan je kazao da parcijalni interesi jedne države postaju važnije od onih većeg jedinstva.

"Radikalni nacionalizmi u Poljskoj, Mađarskoj i baltičkim državama mogli bi stvarno voditi ka raspadu. Ako se raspadne Evropa onda može doći do konflikata između država, i zajedničko tržište bi nestalo. To bi moglo voditi ka ekonomskom ratu", upozorio je Kučan.

Upitan koja bi politika sada bila bitna da se spreči raspad EU, Kučan je rekao da pre svega treba hrabrosti.

Evropske vođe bi trebalo da se, kako smatra, sastanu i odgovore na laka pitanja, kao što je pitanje koji je interes da budu zajedno, kao i koje vrednosti dele.

"Strah od (predsednika Rusije Vladimira) Putina ne može biti faktor identiteta. Takođe i interesi SAD to nisu. Evropa je deo globalizovanog sveta i u tom svetu mora gledati kako da ojača svoju poziciju", uveren je Kučan.

Kada je reč o sporu Hrvatske i Slovenije, Kučan ističe da se radi o normalnim problemima i svađama.

"Na obe strane se, međutim, ti problemi pogrešno shavataju kao politički problemi, a ne pravna ili ekonomska pitanja. Ccim se krene u tu političku logiku sve postaje problem i zbog toga i nerešev. Uvek se radi o pitanju ko pobeđuje, a ko gubi. Ako se radi o štedišama Ljubljanske banke, onda se to mora shvatiti kao ekonomski problem. Ssto se pitanja granice tiče, to bi trebalo biti posmatrano pod pravnim aspektom", dodao je Kučan ukazujući da je ovo poslednje pitanje postao prestižni problem koji, kako je podvukao, mora biti pravno rešen.