Duraković za B92: Ako Srbija negira genocid...

"Ko se u tome našao, nama je žao, ali onda je on takav. Neka promene stav, ima načina i za to. Ipak, ne vidim spremnost na katarzu i pomirenje", rekao je on.

Kako kaže, "zatvaranje vrata" memorijalnog centra je reakcija na pritužbe porodica žrtava zbog toga što je bilo dozvoljeno "da u centar ušeta neko ko zvanično negira genocid i minimizuje ga".

"Voditi realnu politiku znači imati objektivnu percepciju, a to podrazumeva poštovanje stava žrtava genocida", rekao je Duraković nakon što je objavljeno da državni vrh Srbije nije dobrodošao u Potočarima ove godine. Duraković je istakao da su srpski mediji "pogrešno preneli tu informaciju" i da ta poruka nije adresirana samo državnom vrhu Srbije. Ipak, Duraković ističe da je neophodno i da Srbija promeni svoj stav.

"Mislim da država Srbija prvenstveno mora da ima stav. Ako negira genocid, onda moramo da znamo da pomirenje i ono o čemu želimo da pričamo, još uvek izostaje", rekao je Duraković.

Kako je rekao, genocid nije "patriotski ili politički stav" Bošnjaka, već nešto utvrđeno sudskim presudama. Na pitanje da li spremnost ne postoji na obe strane.

"Ako imamo desetine presuda koje potvrđuju genocid, šta treba da uradimo? Da ih bacimo i kažemo da treba da napravimo novi stav? Hajde da za početak budemo legalisti i uvažimo presude međunarodnih sudova, a sve ostalo ćemo dogovarati u okviru politike. Presude ne mogu biti u okviru politike", rekao je Duraković.

Takođe, on je istakao da "ne treba mešati finansijsku pomoć Srbije i potrebu žrtava da budu fokusirane na komemoraciju 11. jula".

"Osim te, finansijske pomoći, nažalost, dosad nije došlo do promene institucionalnog stava Srbije po pitanju genocida, pa je gotovo nemoguće uticati na promenu stava svih preživelih žrtava genocida", rekao je on.

U izjavi za B92 je rekao da je odluka odbora upućena svima onima, uključujući i pojedince, institucije, pa i vlade zemalja, koji nemaju jasan stav o genocidu, odnosno koji ga negiraju uprkos sudskim presudama.

"Bojim se da samo unose nervozu pred 11. jul, kada se u memorijalnom centru u Potočarima okupi pedeset-šezdeset hiljada ljudi. Nakon svega toga, ne želimo da ono zbog čega se mi okupljamo bude zasenjeno nekim incidentom, kao onim što se desilo prošle godine kada je u pitanju premijer Vučić", rekao je Duraković.

Kako je rekao, prošle godine je nakon komemoracije bilo lobiranja da se obori rezolucija u Ujedinjenim nacijama, a sadruge strane smo imali istragu o napadu koja ni sada nije završena.

"Ne zna se ko je kriv i zašto ne odgovara. Mi smo hteli da izbegnemo nanošenje štete onome zbog čega se okupljamo. Ne želimo da nešto naruši naš događaj, a sa druge strane ne želimo nekome drugome neprijatnost", rekao je Duraković.

Prvi čovek Srebrenice je rekao da ne može nikome ko negira genocid da garantuje da ga neko neće gađati kamenom u Potočarima na dan komemoracije, ali ističe da su vrata Srebrenice za sve otvorena "svakog drugog dana, osim 11. jula".

"Pozivam premijera Vučića da dođe u Srebrenicu bilo koji dan posle 11. jula. U Srebrenicu je uvek dobrodošao, a za memorijalni centar odlučuju samo porodice. Ovo ne kvari odnose Srebrenice i Srbije, mi pokušavamo da nastavimo saradnju u komplikovanom političkom ambijentu. Život ide dalje, a ovde je reč o jednom događaju. Tu je 50.000 ljudi na jednom mestu i ne želim da rizikujem da neko nekog pljuje, baca kamenje i da se pokvari taj dan. Ne želimo grešku i ovo je način da to ispravimo", rekao je Duraković.

Duraković je rekao da je i on i nekoliko njegovih saradnika verovalo da neće biti incidenata prošle godine.

"Mi smo hteli da pružimo ruku, uđemo u nove procese, da popravimo odnose i idemo ka zbližavanju. Ali su se incidenti desili i naravno da to menja stanje. Moramo da uvažimo stav većine ljudi koji su izgubili članove porodice, iako nisu oni napali Vučića, mi imamo pritužbe i obaveza nam je da ih poštujemo", rekao je.

Na pitanje da li niko iz Srbije nije dobrodošao, on je rekao:

"Znam da Nataša Kandić i Čedomir Jovanović ne negiraju genocid. Nije ovo stav prema Srbiji, nego prema svima, ima ljudi i u Banjaluci koji negiraju genocid. Ovde je reč o pojedincima i instiucijama, ili ljudima koji u ime institucija zvanično negiraju ono što se desilo".