Pogled iz Londona: Bregzit bi uglavnom bio loš za Srbiju

Kako kaže, moglo bi se lako dogoditi da EU odluči da pokuša da ojača integraciju među državama članicama, a to bi ulazak u EU i dobijanje punopravnog članstva učinilo još težim.

"Prema tome, ukoliko bude postojala mogućnost za sporazum, EU može Britaniji ponuditi neki novi, periferni, vid polučlanstva. To bi za zemlje koje žele da uđu u EU moglo da predstavlja fazu integracije koja nudi određene dobrobiti, a koja se može koristiti dok zemlja nije spremna da krene dalje“, navodi Lindzi.

Ipak, skeptičan je po tom pitanju: „Ukoliko se pojavi forma polučlanstva, to bi moglo da bude atraktivno za druge članove EU i tako oslabi Uniju".

Na pitanje šta on misli da će se dogoditi na referendumu Džejms Ker Lindzi kaže da će biti "tesno", da je prošle nedelje delovalo da će 'Izađi' kampanja prevladati, ali da istraživanja nakon ubistva poslanice Džo Koks pokazuju drugačije rezultate.

"Zaista, niko ne zna šta će biti na kraju. Mnogo toga će neizbežno zavisiti od izlaznosti - ukoliko izlaznost bude visoka to znači da je mnogo studenata i mladih glasalo. Kako su oni većinom uglavnom za ostanak, to bi moglo da bude dovoljno da Britanija ostane u EU. Ukoliko izlaznost bude niska to bi moglo da znači izlaz Britanije iz EU", navodi on.

Nije siguran koji će na kraju biti ishod, ali za jedno je "apsolutno ubeđen" - da je za Britaniju bolje da ostane članica Evropske unije.

"Članstvo u EU dovelo je do velikog poboljšanja u zemlji u mnogo oblasti. Ekonomija je jača, društvo je otvorenije i tolerantnije i bezbedniji smo. Zapravo, poput mnogih ljudi, veoma sam zabrinut zbog mogućnosti glasanja za izlazak. To bi imalo apsolutno velike posledice i dovelo do značajne ekonomske i političke nesigurnosti", kaže on.

Foto: GettyImages

Kako kaže, "svaki visoki ekonomista i svaka međunarodna finansijska institucija kažu da će britanska ekonomija patiti ukoliko izađu iz EU".

Prema njegovim rečima, trećina Britanaca "tradicionalno" mrzi EU i želi da izađe, trećina je za članstvo u EU i tako će i glasati. Presudiće, kao i uvek, oni u sredini.

"Između jednih i drugih je veliki deo glasača koji bi mogao da ode i na jednu i na drugu stranu. Pred početak glasanja bitka za 'srednju trećinu' svodi se na dva pitanja - da li ljudi žele ekonomski jaču Britaniju ili žele Britaniju u kojoj je kontrolisana imigracija", navodi Ker Lindzi za B92.net.

Međutim, oni koji izađu da glasaju vodeći se samo pitanjem imigracija mogli bi veoma da se iznenade.

"Mnoga istraživanja su pokazala da je malo verovatno da će kontrola imigracije biti veća ukoliko izađemo iz EU. Više od većine onih koji žele da se smeste u Britaniji trenutno dolazi van Evropske unije, a to je u rukama vlada tih država. To nema nikakve veze sa EU. Osim toga, kao i na većini referenduma, postoji i veliki broj ljudi koji će glasati prema potpuno drugačijim pitanjima koja nemaju nikakve veze sa EU. Na primer, postoje oni koji glasanje za izlazak iz EU vide kao šansu da sruše vladu", ističe Ker Lindzi.

Nakon toga britanski stručnjak kaže da je kampanja postala "veoma gadna i neprijatna" poslednjih nedelja kao što je to "uglavnom slučaj sa važnim pitanjima".

Navodi i da mu mnogi njegovi prijatelji i kolege koji nisu Britanci govore da se sve češće suočavaju sa stavovima protiv imigranata i stranaca što je, prema njegovim rečima, nešto što je zapravo veoma neobično u mnogim mestima u Britaniji, a naročito u Londonu.

"Mislim da je ubistvo Džo Koks zaista naglasilo taj trend. Osoba optužena za njeno ubistvo deluje da ima bliske veze sa grupama desničarskih ekstremista. Iako je on možda ionako planirao da je ubije zbog njene snažne podrške sirijskim izbeglicama, atmosfera napetosti stvorena pitanjem referenduma ga je možda gurnula preko ivice", kaže Ker Lindzi.

Foto: GettyImages

Poslanicu laburista Džo Koks u Bristolu prošle nedelje ubio je 52-godišnji Tomas Mer. Na sudu je kasnije tokom predstavljanja uzviknuo "Smrt izdajnicima".

Većina evropskih zvaničnika snažno zagovara stav da Britanija ostane deo EU. Austrijski ministar inostranih poslova Sebastijan Kurc u video-poruci objavljenoj na Fejsbuku rekao je da bi izlazak Britanije iz EU bio "strašan", dok je nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer istakao da bi EU u tom slučaju izgubila "mnogo više od jedne zemlje".

Džejms Ker Lindzi navodi da postoji više razloga za to.

"Za početak Britanija je uvek pokušavala da igra važnu ulogu između Nemačke i Francuske i to je bilo od ključne važnosti za razvoj EU. Takođe, u savremenom dobu, mislim da postoji mnogo nervoze oko rasta uticaja Nemačke na EU. Ukoliko Britanija izađe Berlin bi mogao da postane suviše dominantan", navodi on.

Kako kaže, zanimljivo je to da "problem preterane dominacije Nemačke" brine - nemačke poslanike.

"Znaju da bi to moglo da utiče na šire stavove prema EU. Osim toga, Britanija je tradicionalno uvek bila zagovornik otvorenije Evrope koja je kompetetivna. Na kraju, kao snažan pobornik uvećanja EU, dugo je bila i šampion za zemlje centralne i istočne Evrope", ističe Lindzi.

Upravo bi te zemlje istočne Evrope mogle da postanu novi problem Evrope ukoliko Britanija odluči da izađe.

Evropskeptik, lider britanskog UKIP-a i vođa "Izađi" kampanje Najdžel Faradž, rekao je da bi u tom slučaju došlo do trke Danske i Austrije ko će pre da izađe iz EU, dok je ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Aselborn pominjao "domino efekat na istoku Evrope".

Foto: GettyImages

Verujem da ta briga postoji s razlogom, kaže na sve to Džejms Ker Lindzi.

"Postoji mnogo zemalja koje su skeptične kada je reč o EU i koje će pažljivo posmatrati šta će se dogoditi u Britaniji ukoliko ona odluči da izađe. Zapravo, taj strah od 'zaraze' mogao bi da natera EU da postavi oštre uslove za izlazak Britanije iz Unije. Takođe, ukoliko bude delovalo da je Britanija napravila dobar posao onda će i drugi slediti njihov primer, a ukoliko vide da se sve loše završilo onda će ponovo razmisliti o svemu", ističe on.

A kakav bi odnos Britanije i EU mogao da postoji ukoliko Britanci zaista izađu iz Unije?

"Veoma je teško reći, mnogo je opcija u ponudi. Švajcarska je jedna opcija, a ovo bi moglo da ima velike posledice jer bi bilo potrebno napraviti sporazume na širokom broju problema i to bi moglo da potraje godinama", navodi Lindzi.

"Drugi model je Norveška. To bi za one koji su za EU bila najbolja opcija ukoliko Britanija odluči da izađe. Time bi bio garantovan kontinuirani pristup jedinstvenom tržištu. Međutim, većina onih koji su protiv EU bi onda bili besni jer to znači da je bi i sloboda kretanja robe ostala ista, a Britanija bi i dalje morala da plaća veoma velike sume EU kako bi dobila dobrobiti", dodaje britanski stručnjak.

Kako kaže, postoje brojni drugi potencijalni modeli predloženih odnosa, ali nijedan nije ni blizu tako dobar kao ovo što postoji sada.

"Upravo je ova nesigurnost šta će biti dalje budi zabrinutost ljudi o ekonomskim uticajima odlaska. Jednostavno ne znamo šta će posle biti", zaključuje Džejms Ker Lindzi u intervjuu za B92.net.