Kitarovićeva prvi put u Srbiji, treći susret sa Vučićem

To je, kako se ocenjuje, prvi veoma važan korak napred u odnosu na dugi period hladnih odnosa dveju država.

Premijer Vučić i predsednica Grabar Kitarović će se najpre sresti u Hrvatskoj i obići rodnu kuću Milutina Milankovića u Dalju. Nakon toga oni će preći u Srbiju, gde će obići Dom kulture "Matija Gubec" u mestu Donji Tavankut.

Popodne u Gradskoj kući u Subotici predviđeno je da dvoje zvaničnika potpišu Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske.

Biće to prva poseta hrvatske predsednice Srbiji i ona nije zvanična, već je radnog karaktera, i treći susret premijera Srbije sa predsednicom Grabar Kitarović, od njenog stupanja na tu dužnost, februara 2015.

Prvi put, oni su se susrereli na inauguraciji Grabar Kitarović u Zagrebu, a zatim proletos u Mostaru u okviru Međunarodnog sajma privrede, kada su imali i kratak neformalni razgovor u "četiri oka".

Hrvatska agencija Hina je, najavljujući ovaj susret, saopštila da se radi o želji obe strane da se podvuče crta i krene napred u odnosima dveju država.

Deklaracija, kako se navodi, uključuje pitanja manjina, nestalih, granice i sukcesije.

Pozivajući se na izvore s Pantovčaka, Hina je prenela da ovaj susret predstavlja snažni "izraz političke volje", te da je on dogovoren direktnom komunikacijom dva kabineta, bez ikakvih posredničkih aktivnosti bilo koje strane.

"Činjenica da deklaraciju potpisuju predsednica jedne države i premijer druge proizlazi iz toga što je zaključeno da je sa srpske strane Vučić stvarni lider koji ima moć da konačno krene u konkretno rešavanje problema", prenela je Hina.

Srpski premijer je uoči sutrašnje posete za Hrvatsku radio televiziju izjavio da potpisivanje Deklaracije o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja s hrvatskom predsednicom predstavlja "prvi korak u otopljavanju odnosa Hrvatske i Srbije".

"Mislim da smo postigli odličan rezultat. Sporazum se bavi suštinskim, ozbiljnim, strateškim pitanjima za Srbiju i Hrvatsku. Treba da pokušamo više da razgovaramo jedni sa drugima, pokažemo veće poštovanje jedni prema drugima", rekao je Vučić.

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović rekla je za Radio televiziju Srbije da postoji iskrena volja obe strane da se krene u rešavanje otvorenih pitanja, kao i da srpski premijer Vučić i ona žele da njihov sutrašnji susret zaista bude istorijski.

"Ovo nije još jedan protokolaran susret. Nama nije cilj da se to samo zabeleži na papiru ili da se pošalje poruka međunarodnoj zajednici da smo se sastali. Na kraju, sastanak sa Vučićem u ponedeljak nije podstakla međunarodna zajednica, već je motivisan obostranom željom da se načine konkretni koraci u približavanju dve države", rekla je predsednica Hrvatske.

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović je susret premijera Vučića i predsednice Grabar Kitarović ocenila kao "pozitivan znak" i priliku da dođe do relaksacije odnosa dve zemlje, kao i da se krene u rešavanje otvorenih pitanja.

Ona je podsetila da postoji višegodišnja radikalizacija u odnosima Srbije i Hrvatske koja je počela predizbornom kampanjom za predsedničke izbore u Hrvatskoj, a nastavljena parlamentarnim izborima i ovo je prvi pozitivan znak u odnosima dve zemlje.

"Zaista se radi o izuzetno važnom susretu imajući u vidu da posle blokada, kao i činjenica da je u prethodnoj predizbornoj kampanji tema Srbije i Srba bila jedna od presudnih koja je presuđivala o ishodima izbora", rekla je Joksimović i dodala da će tokom sutrašnjeg susreta biti iskazana dobra politička volja da se krene sa rešavanjem ovog pitanja, tako što će se dogovarati Beograd i Zagreb direktno.

Ukoliko, međutim, dogovor izostane biće uključena i međunarodna arbitraža, naglasila je Joksimović.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da će susret srpskog premijera i hrvatske predsednice uslediti posle perioda veoma hladnih odnosa, te da je to dobar gest kojim dve zemlje žele da pokažu da mogu da sarađu na bilateralnom nivou.

Popov u izjavi Tanjugu podseća da je susret upriličen ubrzo nakon pada hrvatske vlade, koja je krajnje radikalizovala političku scenu u toj zemlji i delom doprinela remećenju odnosa između Srbije i Hrvatske.

Dodaje, međutim, da ne treba zanemariti činjenicu da se približava samit u Parizu, u okviru Berlinskog procesa, te da obe zemlje žele da pokažu Evropi da mogu da sarađuju na bilateralnom nivou.

Ocenivši da su odnosi, dve najvažnije zemlje regiona, najgori od devedesetih godina, Popov je naveo da je trenutno jedan od većih problema u odnosima dve zemlje to što Hrvatska zloupotrebljava bilateralne sporove, koji se "vuku" još iz devedesetih godina, i blokira Srbiju na putu ka EU, što je, dodaje, naljutilo i Evropljane.

On je, međutim, ukazao da je dobro to što se nakon perioda veoma hladnih, zaleđenih odnosa dve zemlje dešava jedan dobar gest, ali i dodaje da to nije dovoljno ukoliko ne usledi suštinski i konkretan korak.

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Tomislav Žigmanov smatra da susret Vučića i Grabar Kitarović može da bude od velike važnosti za budućnost srpsko-hrvatskih odnosa, kao i za društveni napredak vojvođanskih Hrvata.

Važno je, rekao je Žigmanov, to što će se on dogoditi u Tavankutu, mestu sa većinskim hrvatskim stanovništvom i mestu koje, kako je rekao, "odlično oslikava ne samo svu nepovoljnost društvenih i političkih uslova u kojima Hrvati u Vojvodini žive, nego se ovde beleže i uspešni napori Hrvata za napredak i stvaranja perspektiva za opstanak".