Šta piše u obrazloženju zahteva za opoziv Oreškovića?

U obrazloženju se, između ostalog, kaže da predsednik vlade nije kancelar.

Oreškoviću se, naime, zamera da se suprotno obećanjima, nije bavio ekonomijom, socijalnim pitanjima, otvaranjem novih radnih mesta nego kadrovanjem u represivnom aparatu, "držao je političku napetost u državi u interesu sticanja lične političke moći, a kad je trebalo održavati važne sednice vlade, odlazio u SOA-u na razgovore o kojima nije želeo ništa reći svojim potpredsednicima, ni ministrima".

Premijeru se spočitava da je, otkazivanjem sednice vlade pola sata pre početka, bez da je članove vlade upoznao s razlozima, "uz neverovatan nivo političke neodgovornosti" pokazao i da ne razume ustavni poredak države, njen parlamentrani politički sistem, to jest da "predsednik vlade nije kancelar".

"Ovakvim svojim ponašanjem, doveo je u pitanje funkcionisanje celokupne izvršne vlasti", ističu predlagači opoziva.

Orešković je, kako se navodi, otkazujući sednicu vlade tajanstvenim sastankom u SOA-i, "svesno od te Agencije napravio politički faktor u Republici Hrvatskoj što je neverovatno za jedno demokratsko društvo", navode zastupnici i poručuju da se taj potez može tumačiti i kao uvod u pokušaj "kancelarske diktature uz pomoć represivnog aparata".

Zastupnici vladajuće koalicije Oreškovića prozivaju za "potpunu odsutnost volje" da sarađuje s predstavnicima političkih snaga koje su mu dale poverenje da vodi vladu, u prilog čemu navode da je tražio ostavke lidera stranka od čije podrške zavisi njegov mandat.

"To je dovelo do nefunkcionisanja vlade na čijem je čelu Orešković, a njegova odgovornost za to kao nenog prvog čoveka je najveća", poručuju zastupnici.

"Zbog takvog neodgovornog političkog ponašanja, kao i činjenice da Orešković, kao osoba bez političkog legitimiteta traži ostavke ljudi koji su ga izabrali, ugroženo je funkcionisanje države i njena financijska stabilnost", zaključuju 42 zastupnika i zbog svega navedenog predlažu Saboru da nakon sprovedene rasprave iskaže nepoverenje predsedniku vlade Tihomiru Oreškoviću.

Predlog o iskazivanu nepoverenja Oreškoviću u saborsku je proceduru `ušao` u danas popodne, a očekuje se da će u sredu ujutro, kad Sabor nastavlja plenarni rad, biti uvršten na dnevni red zasedanja.

Na zahtevu za opoziv nema potpisa koalicionih partnera iz HSLS-a, HŠ-a, BUZ-a i stranke Milana Bandića.

Od HDZ-ovih zastupnika zahtev nisu potpisali, između ostalih, Miroslav Tuđman, Damir Krstičević, Ivan Anušić, Željko Dilber, Željko Glasnović, Stjepan Pintarić, Sandra Jakelić.

Za pokretanje opoziva potreban je 31 potpis, a mediji špekulišu da bi se po tom zahtevu Sabor mogao izjašnjavati već narednog utorka.

Orešković je, međutim, ranije danas rekao da ostaje na poziciji premijera, da je za to dobio poverenje Sabora i da se ne boji da ponovo zatraži poverenje od parlamenta.

Ponovio da je Karamarko teret za Hrvatsku i da treba da ode sa pozicije prvog potpredsednika vlade.