Uoči konačnog obračuna sa ID: Život u paklu Faludže

Bruno Gedo iz UNHCR-a u Iraku za Dojče vele opisuje stanje u kojem žive ljudi u tom gradu.

“Zastrašujuće je. S jedne strane tu je opsada grada. Ljudi su nam ispričali da žive u panici: Faludža je bombardovana, bilo je vazdušnih napada i ispaljivanja raketa. Onima koji skupe hrabrost za bekstvo preti trenutna egzekucija ukoliko padnu u ruke borcima tzv. Islamske države. Oni koji su uspeli da pobegnu izbegličkim koridorima, teško su traumatizovani kada stignu u izbegličke kampove”, navodi Gedo.

Dodaje i da su ljudi u Faludži u vrlo lošem psihičkom stanju.

“Od početka opsade u decembru 2015. godine, cene životnih namirnica su eksplodirale. Kilogram pirinča sada košta 85 dolara (oko 75 evra), džak od 50 kilograma brašna milion iračkih dinara, dakle oko 700 dolara (skoro 629 evra). To je nedostižno. Neke žene melju trule datule da bi dobile brašno kako bi mogle bilo šta da ispeku. Brojni po đubrištima traže bilo šta jestivo. Cela situacija je dovela do toga da su neke žene iz očaja izvršile samoubistvo. Čuo sam za majku koja je prvo utopila svoje dvoje dece, a onda i sama skočila u reku Tigar jer više nije znala kako da preživi. Deca su ekstremno traumatizovana. Deca primećuju strahove svojih roditelja. Oni doživljavaju rat, bombardovanje, raketiranje. Ljudi su mi pričali da se nakon toga osećaju kao da su doslovno preživeli pakao”, ističe Gedo.

Prema informacijama UNHCR, u ponedeljak 30. maja je više od 750 porodica uspelo da pobegne.

“Kada je počela opsada, u Faludži je još uvek živelo oko 60 000 ljudi. Mislim da je do sada pobeglo oko 11.000. Dakle, tamo se još nalazi 40.000 do 50.000 ljudi. Iračke vlasti i iračke snage bezbednosti međusobno veoma razumno razgovaraju o tome kako obezbediti da bude sačuvano međunarodno pravo. Označeni su putevi za bekesto, deljeni su leci na kojima je stanovništvo upozoreno da predstoji operacija ponovnog vraćanja grada pod kontrolu iračkih snaga. Onaj ko ne može da pobegne trebalo bi da istakne belu zastavu. Mi znamo za neke kojima je na taj način pošlo za rukom da pobegnu. Ali, u zavisnosti od toga koliko će biti jak otpor islamista – mi znamo da oni koriste civile kao ljudski štit – sve bi moglo i da se završi ogromnim krvoprolićem. No to se do sada nije dogodilo. Moj lični utisak je da iračke snage čine sve kako bi to sprečile”, dodaje Gedo.

Kaže i da oni koji uspeju da pobegnu ne mogu da veruju da su to uspeli i da moraju da pređu i 30 kilometara kako bi došli do sigurnog mesta.

“Mnogi beže tokom noći i izuvaju cipele. Oni dakle celu deonicu prelaze bosi. Reč je o nezamislivom riziku koji oni preuzimaju da bi stigli na sigurno”, zaključio je Gedo.