Češki MUP osniva tim za borbu protiv ruske propagande

"U timu će biti oko 30 ljudi koji će pratiti manipulacije medija pristalica Kremlja i aktivnosti na internetu i društvenim mrežama. Potrebno je da na to reagujemo, u najmanju ruku da znamo kojim putem idu", rekao je na češkom javnom servisu ČT ministar unutrašnjih poslova Milan Hovanec.

Novi specijalni tim bi trebalo da obuči državne činovnike kako da se suoče s rizicima koje sobom nose ciljane dezinformacije.

"Želimo da budemo otporni. Svesni smo demokratskih vrednosti za koje se zalažemo i nećemo dozvoliti da se rasture", kazao je šef češke diplomatije Lubomir Zaoralek.

U Češkoj na internetu ima nekoliko desetina proruskih sajtova, vrlo profesionalnog izgleda ali specijalizovanih za označavanje vlade u Ukrajini kao fašističke i za stalne optužbe da SAD žele da zavladaju celim svetom.

Analitičari ocenjuju da ti mediji imaju netransparentnu vlasničku strukturu, tako da ne može da se dođe do odgovora ko ih finansira.

Baza podataka sajtova i internet medija koji plasiraju dezinformacije napravljena je prošle godine u Slovačkoj a sada takvu bazu prave i češki novinari.

"Cilj dela tih sajtova nije da ubedi čitaoca da je pogled Kremlja na svet jedini ispravan, već da preplavi javni prostor ogromnom količinom vesti o jednom jedinom događaju. Da stvori potpuni haos. Da zaguši javni prostor tako da čovek koji nema vremena da proverava jednu informaciju na pedeset raznih servera, u novinama i televiziji dođe do zaključka: Bog sveti zna kako je to zaista bilo", kazala je poznata češka novinarka Sabina Slonkova.

Igor Nikolajčuk iz ruskog Instituta strateških studija označio je Češku za podeljenu zemlju u kojoj se suočavaju dve suprotstavljene tendencije - da li da se okrenu germanskom ili slovenskom svetu, prenela je češka televizija vest ruskog Sputnjika.

Takav pogled, po ocenama analitičara, i Češku čini zgodnom metom propagande, premda manje nego baltičke zemlje gde postoji ruska manjina.

Poslednja komparativna anketa u zemljama Višegradske grupe pokazuje, međutim, da je poverenje Čeha u Rusiju nisko, odmah iza Poljaka, pošto ga ima svega 16 odsto Čeha, dok 41 odsto ima poverenje u SAD.

Rusiji najmanje veruju Poljaci, devet odsto anketiranih, dok u toj anketi slovačkog Instituta za javna pitanja u Ruiju poverenja ima 17 odsto Mađara a najviše joj veruju Slovaci - njih 31 odsto.

Utisak o proruskoj orijentaciji Čeha u svetu delimično pruža popularni predsednik Češke Miloš Zeman učestalom javnom podrškom Rusije i kritikom Ukrajine.

Njegova popularnost nije zasnovana, kako navode mediji, na simpatijama prema Rusiji i Kini, već na radikalnim izjavama o muslimanima i zahtevima da se Češka suprotstavi invaziji izbeglica.