Desničari u naletu širom Evrope: Šta će biti posledice?

Osim u Austriji, stranke desnice u poslednje vreme beleže veliki uzlet i u drugim državama Evropske unije.

Svesno udesno. Iako su mnogi pad Berlinskog zida i nestanak blokovske podele Evrope videli kao kraj političke istorije i početak stvaranja neideološke Unije, prvo finansijska, pa nakon toga i izbeglička kriza u EU snažno je ojačala do skora nezamislivo - radikalnu desnicu.

Takozvane mejnstrim, neradikalne partije srednjeg puta sve slabije odgovaraju na probleme građana.

“Po pravilu u takvim situacijama ljudi se okreću alternativnim rešenjima kakve smo imali sad. Ovo je klasičan slučaj, dakle, da s jedne strane imamo kandidata radikalne desnice, s druge strane kandidata Zelenih, odnosno radikalnije levice, i to pokazuje to je zapravo indikator činjenice da elite, postojeće elite iz centra danas ne uspevaju da se sa tim nose”, navodi Miša Đurković iz Instituta za evropske studije. Stranke radikalne desnice jačaju čak i u državama takozvanog blagostanja, kakvom se smatra Švedska.

Tamo je ekstremno desna Švedska demokratska partija osvojila na poslednjim izborima 13 odsto glasova, pa državom upravlja nestabilna manjinska vlada socijaldemokrata.

Književnik Filip David upozorava da je veliki broj desničarskih partija u nekim elementima profašistički, a da je antiimigrantski stav samo jedan od mnogih napada na manjinske grupe u Evropi.

“Jer se malo uči na iskustvu, zaboravlja se šta je Drugi svetski rat značio i šta je značio fašizam u okviru Drugog svetskog rata, koliko je nesreća donela ta ideologija. Nove generacije zapravo više nemaju tu istorijsku svest”, ističe književnik Filip David.

Prvi naredni veći test za radikalnu evropsku desnicu biće francuski predsednički izbori naredne godine, gde velike šanse za pobedu ima liderka Nacionalnog fronta Marin le Pen.