"Afera 'panamski papiri' - mnogo buke ni oko čega"

Istovremeno, sve su glasnije i kritike, a jedna od njih glasi da je pravo pitanje: ko i zašto nije na tom spisku, piše u analizi Dojče velea.

Ovaj medij navodi da bi novinari rado objavili imena onih koji se pojavljuju kao vlasnici fiktivnih firmi, odnosno firmi koje se sastoje samo od jednog poštanskog sandučeta, ali nisu imali dokaze za konkretne ilegalne radnje.

To je na meti kritike koja stiže od advokata, finansijskih eksperata, ali i ljudi iz medija. U stručnom magazinu "Medija" objavljeno je na primer da se radi o "upitnim rezultatima" novinarskih istraživanja.

Finansijski ekspert Dirk Miler za Dojče vele kaže:

"Već decenijama znamo da fiktivne firme postoje. Znamo i da je Panama tipičan primer za sedište takvih firmi. Gde je tu onda iznenađenje?@

On dovodi u pitanje "veliki skandal" i postavlja, po Dojče veleu, odlučujuće pitanje: "Istinski zanimljivo pitanje je to ko nije na listi, a ne ko jeste. Gde su velika imena iz Amerike? Da li su ta dokumenta pre objavljivanja, sređena uklanjanjem nekih imena?"

Milera brine i to što Međunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo (ICIJ), koji je uključen u celu priču o "panamskim papirima", preko američke neprofitne organizacije Centar za javni integritet, finansira, između ostalih i Fond za otvoreno društvo Džordža Sorosa.

"Ta grupa je u prošlosti uvek bila predmet spora zbog jednostranog izveštavanja, ali i zato što je sledila političke interese", rekao je Miler.

Organizacija novinara i sama je priznala da je filtrirala samo ona imena koja su na listi sankcija UN.

"Zašto se ciljano sortiraju određeni ljudi? Zašto se ne uzimaju u obzir svi? Zašto postoji interes da se Putin, čije se ime uopšte ne pojavljuje, dovodi u vezu sa 'Panamskim papirima'?", pita se Miler.

Dojče vele navodi da slično razmišlja i Kreg Mari, bivši britanski ambasador u Uzbekistanu, koji u izjavi novinara koji su istraživali dokumenta, a koji su rekli da će "dosta materijala ostati poverljivo", vidi "diplomatsko licemerje".

"Mnogo buke ni oko čega!", to je ono što plaši austrijskog ministra finansija Hansa Jerga Šelinga.

On naglašava da postojanje fiktivnih firmi ne predstavlja automatski organizovani kriminal.

"Poreski legalne mere ne smeju da se mešaju sa kriminalnim radnjama", podseća Šeling.

Nemački medij smatra da su optužbe panamske vlade da se radi o ciljanom klevetanju zemlje utoliko razumljive jer i u samoj Evropi i dalje postoje poreske oaze: Luksemburg, Irska, Malta, britansko ostrvo Džersi ili Holandija klijente privlače ogromnim poreskim povlasticama. Isto važi i za američke države Delaver, Nevadu i Vajoming, što prema Dojče veleu, možda može i da posluži kao objašnjenje za to zbog čega fiktivnih firmi poznatih Amerikanaca nema u toliko velikom broju u Panami.

Mihael Fuhs, poslanik i zamenik šefa poslaničkog kluba CDU/CSU u Bundestagu, upozorava na opasnost od ishitrenog pravljena skandala, a predsednik nemačkog Saveza poreskih platiša Rajner Holcnagel ponavlja da posedovanje prividne firme nije kažnjivo.

Dojče vele zaključuje da je možda istinski skandal u stvari dvostruki moral međunarodne politike, koja se ne bori dovoljno odlučno protiv poreskih oaza.