Da li je i internet "bomba" u rukama terorista

Neposredno nakon atentata, džihadisti lažnim porukama na društvenim mrežama pokušali da stvore još veću paniku, poručujući da su podmetnute bombe i u bolnice u koje su spasilačke ekipe dovozile ranjenike.

Građani su lažno upozoravani i da treba da beže sa glavnih gradskih trgova, turističkih mesta i muzeja, jer je "postavljeno više eksplozivnih naprava koje će biti aktivirane".

Koliko su kompjuteri opasan alat u rukama terorista?

Stručnjak za terorizam, prof. dr Slobodan Simović sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost za Sputnjik objašnjava da je „kompjuterski terorizam“ jedan od složenijih oblika savremenog terorizma.

"Danas postoji realna opasnost da informatički resursi, a naročito globalne informatičke mreže postanu veoma efikasno sredstvo u rukama terorista, omogućavajući im načine delovanja o kojima ranije nisu mogli ni da sanjaju", kaže Simović.

Da je informatička struktura zahvalna meta terorističkih organizacija pokazala je još 1997. godine IRA, odnosno vojno krilo Irske republikanske armije - Šin Fejn, kada je šokirala englesku javnost upućivanjem pretnje da će, pored bombi i atentata, početi da koristi i elektronske napade na poslovne i vladine kompjuterske sisteme, podseća profesor.

"Moguće je da se izvrše napadi na određene organizacije i sisteme od velikog značaja. Do sada su teroristima nedostajali odgovarajući talenti i veštine za računare, međutim iskustva sa Al Kaidom pokazuju da se pripadnici te terorističke organizacije služe sofisticiranim tehnikama zaštite svojih kanala komunikacije, na internetu stalno postavljaju nove veb lokacije za propagandu fundamentalističkih ideja, i te kako prate dešavanja u svetu tehnike i komunikacija i veoma napreduju u tom pogledu", napominje Simović.

Politički analitičar Anatolij el Murid, autor knjiga o Islamskoj državi, za Sputnjik kaže da je sada gotovo nemoguće sprečiti takve aktivnosti na društvenim mrežama. Prema njegovom mišljenju, što više informacija javnost dobija, to je manje u mogućnosti da kritički sagledava stvari. Zato sve više ljudi veruje glasinama, a ne proverenim informacijama, što teroristi koriste.

"Širenje panike nije nešto novo, samo je sada to lakše raditi jer postoji internet. Sa tehničke tačke gledišta, blokiranje naloga na društvenim mrežama ne predstavlja veliki problem, to se može uraditi i na osnovu ključnih reči koje se ponavljaju u porukama onih koji šire paniku. Međutim, ostaje pravni problem, jer bi na taj način Tviter mogao da blokira i nalog korisnika koji nema nikakve veze za džihadistima", kaže El Murid.

On napominje da ne možemo definitivno saznati ko je pisao poruke na društvenim mrežama jer je dobio nalog „odozgo", a ko to radi jer iskreno podržava aktivnosti terorista.

"U islamističkim pokretima uvek ima nekoliko ’autoriteta‘, koji su zaduženi za takve projekte, i bezbroj ’pešadinaca‘, neposrednih izvršilaca naloga. Recimo, na taj način funkcionišu određene totalitarne sekte ili stranke. Znači, ima ljudi koji su zaduženi za to, ali sigurno da ima i ’dobrovoljaca‘", objašnjava El Murid.

I profesor Simović veruje da je opasnost od upotrebe visokih tehnologija za ostvarenje destruktivnih ciljeva utoliko veća jer teroristi danas mogu da obezbede stručnjake sposobne da vrše računarsku sabotažu, špijunažu visokog nivoa, da od terorista preuzimaju zadatke po ugovoru ili da ih obučavaju.

Kako navodi, procenjuje se da su među globalno raspoloživim izvorima takvih talenata tehnološki plaćenici, zatim nezaposleni tehnološki stručnjaci iz zemalja trećeg sveta i zapadni tehnološki stručnjaci, kao i visoko stručni kadrovi iz bivših tajnih službi i specijalnih snaga.