Ombudsman: Dobro sa izbeglicama, ali može i bolje

Osim toga, kako se navodi, nadležni su postupili su po značajnom broju preporuka upućenih tokom 2015, ali postoji prostor za poboljšanje kvaliteta prijema i zaštite prava migranata i izbeglica.

U delu izveštaja koji se odnosi na izbegličku krizu Janković navodi da se ne smeju zanemariti osnovni postulati na kojima počiva sistem zaštite izbeglica: pravo na azil kao individualno pravo; zabrana proterivanja ili vraćanja silom; pristup postupku azila; i obezbeđivanje fer i efikasne procedure azila.

Janković navodi da je u prvim mesecima krize isticana potreba za povećanjem kapaciteta za registraciju lica, posebno u Prihvatnom centru u Preševu, i Beogradu, kao "najproblematičnijoj tački" na ruti kretanja kroz Srbiju.

Prema njegovim rečima, prosečno je oko 1.000 migranata i izbeglica dnevno boravilo u beogradskim parkovima koji se nalaze u neposrednoj blizini železničke i autobuske stanice.

"I pored toga što su tokom kišnih dana nadležni organi obezbedili smeštaj u Centru za azil u Krnjači nadomak Beograda, lica koja su boravila u parku nisu želela da se tamo upute", navodi se u izveštaju Zaštitnika građana.

Kao direktna posledica dogovora Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana za rešavanje izbegličke krize nastupila je promena u migracijskoj politici zemalja regiona i Srbije i u drugoj polovini novembra počela je primena politike razlikovanja migranata’ od osoba koje dolaze iz ratom zahvaćenog područja.

Zaštitnik građana ukazuje da je "u toku 2015. godine izdato skoro 600.000 potvrda o nameri za traženje azila, a samo se 11.360 lica, javilo u centre za azil, u kojima su ostajali po svega nekoliko dana". Istovremeno, na izdavanje potvrda se dugo čekalo.

Zahtev za dobijanje azila podnelo je svega 586 lica, za 547 osoba došlo je do obustave postupka, dok je za 16 lica odobreno utočište u Srbiji.

Tokom 2015. godine izdato je 172.965 potvrda za maloletnike, a za maloletnike bez pratnje 10.645 potvrda. U centrima za azil bilo je smešteno ukupno 1.278 maloletnika bez pratnje, koji su ove centre ubrzo samovoljno napustili.

U izveštaju se navodi da tranzit izbeglica kroz Srbiju nije organizovan na dovoljno efikasan način, kao i da su u tom procesu rizici za korupciju i delovanje neformalnih grupa bili veoma veliki.

Takođe, u zaključku koji se odnosi na uslove smeštaja migranata navodi se da "usled velikog protoka ljudi i nedovoljnog broja angažovanog osoblja u prihvatnim centrima, dešavalo se da materijalni uslovi smeštaja, a naročito higijensko – sanitarni uslovi budu veoma loši".

Tokom 2015. godine po osnovu sporazuma o readmisiji Republika Srbija je primila oko 5.500 stranih državljana, a od tog broja najviše iz Mađarske (oko 5.240).

Vraćanje državljana trećih država u postupku readmisije susednim državama sprovodilo se samo sa Bugarskom, dok se Sporazum o readmisiji sa Makedonijom[ nije primenjivao ni u 2015. godini. U navedenom periodu, u Bugarsku je vraćeno ukupno 119 državljana trećih država, navodi se u godišnjem izveštaju Zaštitnika građana.