Vejvoda: Balkan - nema rata na pomolu

Kancealrka Angela Merkel, obraćajući se nedavno članovima svoje stranke, upozorila je da bi zatvaranje granica u Evropi, naročito između Nemačke i Austrije, moglo dovesti do sukoba i rata na Balkanu.

Kako kaže Vejvoda, ova izjava je bila upućena na više adresa: nemačkoj javnosti kao i koalicionim partnerima, koji su upozoreni šta bi slom šengenskog režima otvorenih granica mogao da izazove na lokalnom nivou kao i u neposrednom evropskom susedstvu.

“Njen govor je takođe predstavljao upozorenje liderima i državama na Balkanu da sarađuju, a ne da podlegnu međusobnom optuživanju”, naveo je on.

Kako on kaže, u saradnji sa EU, Nemačka polako rešava ovu krizu.

“U ovom trenutku, postoji zabrinjavajući nedostatak toliko potrebnog, zajedničkog strateškog prilaza svemu, od politike davanja azila, i šema preseljenja, do poboljšane spoljne kontrole EU granica”, naveo je Vejvoda.

Kako on smatra, Balkan je samo deo ove složene slagalice.

“Jasan i hitan cilj je da se zaustavi priliv izbeglica i migranata i tako da ih se zadrži u blizini zemalja iz kojih beže, bile one na Bliskom Istoku ili u Africi. Iskorenjivanje uzroka bežanja i napuštanja zemalja na Bliskom Istoku je preko potrebno, ali ga nema”, rekao je Vejvoda.

Vejvoda je naveo i da se Balkan ne može posmatrati kao periferija, već kao “unutrašnje dvorište EU”.

“Geografija i geopolitika jesu važne. Balkan nije periferija, kao što se ponekad kaže; Balkan je unutrašnje dvorište Evropske unije, okruženo državama članicama EU i NATO. Ovo poluostrvo jugoistočne Evrope – Zapadni Balkan – ostaje poslednji neintegrisani deo Evropske Unije. Ovo je nedovršen posao za EU i ozbiljan ispit za njen kredibilitet. Ukoliko EU nije u stanju da pomogne da se snažnije podstakne proces proširenja na zapadni Balkan, onda je teško zamisliti kako je sposobna da se suoči sa drugim većim izazovima”, izjavio je on.

EU Samit u Solunu u junu, 2003. godine, otvorio je put punopravnom članstvu balkanskih zemalja. Sve su se redom opredelile EU i NATO integracijama (osim, u ovom trenutku, Srbije, kada je u pitanju NATO).

Vejvoda satra da je jedino Hrvatska dosad uspela da postane članica NATO i u EU; ostale zemlje se kreću ka tom cilju, neke očigledno uz velike poteškoće – naročito Makedonija (uglavnom zbog spora sa Grčkom oko imena) i Bosna i Hercegovina. Crna Gora, Srbija i Albanija su dosegle status kandidata, a prve dve zemlje već pregovaraju o pridruženju.

“Izazovi u regionu su nesumnjivo teški: veoma nizak privredni rast, visoka stopa nezaposlenosti, i stagnacija ili pad životnog standarda, uz stalni odliv mozgova i nekoliko nerazrešenih regionalnih pitanja”, rekao je on.

Međutim, rat se neće vratiti na prostor zapadnog Balkana, kaže Vejvoda.

“Sukob iz devedesetih, koji se završio 78-dnevnim bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije, je isuviše prisutan u sećanju i političkih lidera i društava koja su patila i platila tako visoku cenu. Niko ne želi da se tako nešto ponovi, bez obzira kako domaće političke retorike mogu zvučati”, piše u autorskom tekstu.

Čak ni migrantska kriza neće voditi u rat, iako ona može da podigne tenziju i stvori dodatne prepreke procesu integracije. U stvari, u poređenju sa drugim delovima sveta, Balkan je oaza mira. I postoji razlog za ovo: postojanje Evropske unije i njena politka proširenja.

“Ovo vodi ka drugom zaključku: Imajući u vidu trenutnu krizu, meka moć EU je živa i funkcioniše na zapadnom Balkanu. Sporazum između Beograda i Prištine koji su potpisali premijeri Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom Visoke predstavnice EU Ketrin Ešton 2013. godine, i koji se sada nastavlja u mandatu njene naslednice Federike Mogerini, svedoči o korisnim i umirujućim efektima meke moći EU u regionu”, rekao je on.

Inicijativa Nemačke da pospesi proces proširenja EU za Zapadni Balkan, takozvani Berlinski proces koji je pokrenut avgusta 2014, bila je od presudnog značaja. U isto vreme, SAD su cvrsto podržale I podržavaju proces integracije Balkana u EU.

Kako se navodi, NATO je takođe važan faktor stabilnosti uz stalnu misiju na Kosovu.

“NATO predstavlja i garanciju sporazuma između Beograda i Prištine. Osim toga, nedavni poziv Crnoj Gori da postane članica NATO poslala je snažu poruku svim akterima u regionu. Dvodnevna poseta Generalnog sekretara NATO Srbiji prošlog novembra bila je u tom smislu značajan događaj”, rekao je on.

“Novo samopouzdanje Moskve je demonstrirano njenim akcijama u Ukrajini. Rusko pripajanje Krima i njeno kršenje suvereniteta Ukrajine je bio ozbiljan uzrok za zabrinutost. Moskva je pokušavala da dalje podeli u regionu one koji se protive evroatlantskim integracijama i one koji svoju budućnost vide isključivo uz EU i NATO. Glavni odnos Rusije sa regionom je zasnovan na energiji i izvozu ruskog gasa”, napisao je Vejvoda.

Mirgrantska kriza je pokazala da zapadni Balkan zapravo jeste de facto član EU, a šire i evro-atlantske arene. Migranti ulaze u Grčku, zemlju članicu EU, onda prolaze uglavnom kroz Makedoniju i Srbiju da bi ponovo ušli u još jednu zemlju članicu EU, Hrvatsku. Nijedno konkretno rešenje svekolike migrantsko-izbeglicke krize nije moguće bez potpunog uključenja ovih zemalja.

“Rat nikada nije trebalo da izbije u Evropi krajem 20. veka. A izbio je – i Jugoslavija je nestala u samoizazvanom, nasilnom sukobu koji je konačno ishodovao podelom zemlje na sedam država. Region zapadnog Balkana i njegovi građani moraju da pronađu ubrzani put ka EU, poštujući sve strogo definisane kriterijume učlanjenja”, zaključio je Vejvoda.