Nadležni da se izjasne o "Aleksinom zakonu"

Reč je o merama za suzbijanje vršnjačkog nasilja iz inicijative za donošenje "Aleksinog zakona" koje bi trebalo da dostave skupštini na izjašnjavanje.

Zahtev će biti dostavljen Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i Zaštitniku građana.

Prema rečima predsednice Odbora, Maje Gojković Srbija se ratifikacijom konvencije o pravima deteta obavezala da će zaštiti decu od svih oblika nasilja, zlostavljanja zloupotreba i zanemarivanja kojima se ugrožava ili narušava fizički, psihički i moralni integritet.

Ona je istakla i da Odbor za prava deteta izražava zabrinutost zbog sve učestalije pojave vršnjačkog nasilja u školama i apeluje na sve nadležne organe i ustanove koje se bave obrazovanjem i vaspitavanjem dece i mladih da utiču na formiranje stavova o neprihvatljivosti ovakvog vida ponašanja.

Odbor je na današnjoj sednici razmotrio inicijativu za izmenu seta zakona u javnosti poznatoj kao “"Aleksin zakon" i konstatovao neophodnost dodatnog unapređenja u oblasti prevencije i intervenciji u zaštiti dece od vršnjačkog nasilja”, rekla je Gojković.

Pojasnila je da su ti zahtevi formulisani na osnovu inicijative, koju je podnela Dragana Ćorić, kreatorka zakona, a koja je prisustvovala sednici Odbora.

Ćorić je Odboru predložila više mera koje bi sprečile i preventicno delovale na vršnjačko nasilje.

Među njima su, kazne za roditelje, između ostalog i zbog neodazivanja kada ih škole pozovu, zatim ukidanje licenci direktorima i nastavnom osoblju zbog lošeg reagovanja.

Potrebno je, kako je rekla, i formiranje koordinacionog tela koje bi se bavilo vršnjačkim nasiljem.

Svoje izlaganje, Ćorić je započela pričom, koja je potresla članove Odbora, priznajući da je i sama bila žrtva vršnjačkog nasilja.