Da li je Putin "kriv" za susret patrijarha i pape

Njihov prvi susret posle šizme 1054. godine doživljava se kao prvi veliki korak u prevazilaženju gotovo hiljadugodišnjeg rascepa. Ipak, postavlja se pitanje zašto posle toliko godina do susreta dolazi baš sada?

Za doktora socioloških nauka sa Instituta za političke studije Zorana Miloševića dileme nema. Na stvaranju uslova da do tog sastanka dođe radio je lično predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

Kako kaže Milošević "metaforički, Putin je bio glavni kuvar tog sastanka".

U našim medijima prošlo je nezapaženo da je Vatikan imenovao prvi put, uz saglasnost Pekinga, tri biskupa Kineza što je uvod u uspostavljanje diplomatskih odnosa koje se upravo očekuju ove godine, dok se poseta pape Kini očekuje krajem ove ili početkom sledeće godine.

Milošević smatra da će se isti obrazac primeniti i u ovom slučaju - papa Franja će na Kubi najverovatnije precizirati datum posete Moskvi koja bi trebalo da bude organizovana 2017. godine.

Zašto je istorijski sastanak baš na Kubi?

Neke od zemalja koje su osnovale BRIKS, bore se protiv globalizacije i za višepolarni svet, imaju većinsko katoličko stanovništvo, a imaju izuzetne diplomatske, političke i ekonomske međusobne odnose.

Ta saradnja je dala značajne rezultate pre svega u otporu zapadnoj globalizaciji ili u borbi za tradicionalne hrišćanske vrednosti.

Dakle, susret na Kubi je upravo ukazivanje na deo sveta koji je sve vreme u politici Vladimira Putina igrao važnu ulogu.

"Tako mu se ruski predsednik odužuje, za ono što je taj svet pomagao Rusiju i pravdu na globalnom nivou, da bude mesto istorijskog sastanka patrijarha i pape", kaže Milošević.

I pitanje unijata tema razgovora…

Iako je najavljeno da će pitanje progona hrišćana biti centralna tačka sastanka na Kubi, Milošević za Sputnjik otkriva još nekoliko stvari o kojima će razgovarati patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril i papa Franja.

On objašnjava da se dva poglavara do sada nisu susretala, između ostalog i zbog jednog veoma bolnog pitanja za hrišćanstvo - pojave unijata. To su pravoslavni vernici koji su priznali primat pape.

Najbrojniji su i najjači u Ukrajini, ima ih oko 4,5 miliona. Prisutni su u politici i javnom mnjenju, a bili su udarna pesnica revolucije na Majdanu 2014. U Drugom svetskom ratu borili su se na strani nacističkih odreda. Današnji ukrajinski „Desni sektor“ upravo je potekao iz područja Galicije gde su unijati najbrojniji.

Milošević kaže da je rešavanje unijatskog pitanja uslov Ruske pravoslavne crkve da papa poseti Moskvu.

"Ako se to pitanje reši to će biti neverovatan uspeh patrijarha Kirila koji može da se okarakteriše kao istorijski", navodi Milošević.

Unijaćenje pravoslavnog življa je kao metod postojalo i na Balkanu. I dan danas u Ruskom Krsturu postoji Unijatska katolička crkva, a u delovima Hrvatske oko Podravine žive Srbi koji su pounijaćeni.

…kao i vraćanje otetih crkava

Ništa manje bitna tema sastanka patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila i pape Franje biće i vraćanje najmanje 30 pravoslavnih crkava u Ukrajini koje su preuzeli raskolnici i unijati. Dvojica poglavara neizostavno će razgovarati i o ekonomskom pitanju jedinstva hrišćana, kao i o položaju hrišćana na Bliskom Istoku.

Milošević kaže da je sada teško govoriti o rezultatima, kao i da ćemo svakako više znati posle 12. februara.

"U svakom slučaju, ako se pojavi vest da će papa Franja posetiti Moskvu 2017. godine kako je najavljeno u nekim rimokatoličkim medijima to će biti siguran znak da su neka pitanja posebno važna za pravoslavnu civilizaciju rešena", zaključuje doktor socioloških nauka za Sputnjik.

U međuvremenu, Ruska pravoslavna crkva i Vatikan pozvale su sve hrišćane da se "mole Bogu da blagoslovi taj susret koji bi mogao da ima dobre rezultate".