Ozakonjenje ide pred Ustavni, a predsednik?

Taj sud će oceniti ustavnost zakona u koji je posumnjao predsednik Nikolić, nakon što ga je i sam potpisao. Odluku o tome da li je predsednik prekršio Ustav donosi Narodna skupština i to na predlog jedne trećine poslanika.

Predsednikove dileme o ustavnosti spornog zakona razrešiće Ustavni sud Srbije i to na osnovu nekoliko predloga i inicijativa koje su podnete tom sudu. A da li je sam predsednik prekršio Ustav samim tim što je potpisao zakon u čiju ustavnost sumnja? Pravni stručnjaci smatraju da nije.

"Pitanje povrede Ustava od strane predsednika Republike nije jednostavno pitanje. Sam pojam povrede Ustava od strane predsednika je vrlo neodređen i on nikada ne podrazumeva samo povredu neke konkretne odredbe nego i celine Ustava, onoga što se naziva duhom Ustava. Što se tiče ove konkretne situacije moja ocena je da predsednik republike nije povredio Ustav", kaže Vladan Petrov, profesor ustavnog prava.

Stručnjaci za ustavno pravo ipak smatraju da je dužnost predsednika da zakon za koji mu se čini da je neustavan vrati skupštini na ponovno razmatranje.

"On taj veto nije uložio ,a onda se u jednom pismu poziva da zakon ima neustavnosti, što je možda loš potez za buduće postupanje šefa države u vezi sa zakonom", kaže Slobodan Orlović.

Ipak, ulaganje veta na određeni zakon šefa države smatra se njegovim diskrecionim ovlašćenjem, koje on može ali i ne mora da koristi.

"U ovom slučaju on se očigledno, iz nekih razloga koji se vezuju za njegovu ličnost, što naravno ne bi smelo da bude opredeljujuće za predsednika republike, opredelio da zakon u čiju ustavnost sumnja ipak ne vrati, a da onda ostavi kroz ovo pismo koje je napisao i koje je pravno irelevantno", rekao je Petrov.

Podsetimo da ulaganje veta na neki zakon ipak nije strano predsedniku Srbije. On je nedavno vratio zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti, tj. državnih vila. Zakon o ozakonjenju objekata biće na snazi sve dok Ustavni sud ne potvrdi ili ne ospori njegovu ustavnost.