Tanasković: Zapad skupo plaća odnos prema islamu

Osim toga, on navodi i da se u toj specijalizovanoj agenciji UN, koja je svet u malom, svakodnevno osvedočava da još uvek ima mnogo čestitih i uravnoteženih muslimana i nemuslimana.

Taj odnos je, kaže, već odavno protivrečan i u suštini nasilan, licemeran, neosetljiv i samozavaravajući.

"Odavno se izgubila sposobnost da se stvari nazivaju pravim imenima, sistem vrednosti je iz temelja poljuljan i vlada pojmovni i moralni haos. S druge strane, islamski svet proživljava svoje duboke unutrašnje raskole nad kojima se, kao apokaliptička avet, svojevrsna metastaza naličja onoga što je uobičajeno nazivati globalizacijom, nadvija teroristička pošast", naveo je Tanasković.

To, u kontekstu aktuelne situacije kroz koju prolazi svet, u intervjuu za "Novosti", ističe ambasador Srbije pri Unesku, Darko Tanasković uveren da će oni na kraju, ali uz velika iskušenja, muke i stradanja, poglavito nedužnih, pronaći put čovečanstvu, nadajmo se.

"Jer, kako napisa besmrtni Njegoš, 'udar nađe iskru u kamenu'. Dok je iskre, ima i nade. Kratkoročno, međutim, nema razloga za optimizam. 'Ćeraćemo se još'", naveo je Tanasković.

Upitan može li se nedavni rezultat glasanja u Unesku smatrati najvećom diplomatskom pobedom Srbije u poslednje dve decenije, Tanasković kaže da nije preporučljivo preterivati u ocenama onoga što se 9. novembra dogodilo na zasedanju Generalne konferencije Uneska.

Važno je, kaže, sagledati realan, aktuelan, a pogotovo perspektivan značaj činjenice da je u jednoj važnoj međunarodnoj organizaciji, izjašnjavanjem u skladu s redovnom procedurom, koja za Srbiju nije povoljna, jer se u konačan rezultat ne uračunavaju glasovi uzdržanih, osujećeno donošenje višestruko štetne odluke, kako po Srbiju tako i po Unesko.

"Nesumnjivo je reč o diplomatskom i političkom uspehu, na kakve u koordinatama međunarodnih organizacija nismo navikli, jer se već godinama iz niza razloga produžava negativna tendencija, odnosno inercija kolektivnog opredeljivanja protiv legalnih i legitimnih interesa Srbije, pogotovo kad je reč o nastojanju da zaštiti svoj međunarodnopravno zasnovani suverenitet i teritorijalni integritet na Kosovu i Metohiji", rekao je u intervjuu Novostima.

Tanasković kaže da misli da je ovakvim ishodom glasanja u Generalnoj skupštini Uneska ukupna pozicija Srbije ojačana, kako u toj specijalizovanoj agenciji UN tako i šire.

"Ovu okolnost treba racionalno i mudro valorizovati, prvenstveno kroz dosledno insistiranje na rešavanju svih pitanja u vezi s 'Kosovom' kroz dijalog u Briselu. Da izglednijeg puta nema, kao da počinju da shvataju i oni koji su ponajviše, osobito u završnici kampanje, podržavali Prištinu u zahtevu da 'Kosovo' bude primljeno u Unesko. Izlaganje potpredsednika SAD Bajdena pre nekoliko dana u Zagrebu, bilo je u ovom smislu veoma indikativno. Ako se na svim stranama tako shvate poruke glasanja u Unesku, onda bi se ono stvarno moglo pokazati kao veoma značajno", rekao je.

Činjenicu da je Srbiji glas dalo mnogo muslimanskih zemalja, Tanasković komentariše rečima:

"Nametljivo pozivanje na islamsku solidarnost s 'Kosovom', praćeno snažnom propagandom, čemu pribegavaju neke muslimanske zemlje, a čime se i Priština sračunato koristi, u delu međunarodne javnosti stvorilo je utisak da je posredi u biti međureligijski sukob. S obzirom na to da su Albanci na KiM velikom većinom muslimani, a Srbi pravoslavci, verska dimenzija ukupnog sučeljavanja svakako (oduvek) postoji, a jačanjem radikalnih struja među muslimanima ona postaje izraženija".

Međutim, dodao je, za razliku od vremena rata u BiH, kad je galvanizovanje svetske islamske solidarnosti s muslimanima/Bošnjacima dobilo najšire razmere, u slučaju "Kosova" to nikad nije postignuto, iako i dalje ima država koje se stavljaju na stranu Prištine prevashodno na osnovu verske pripadnosti.

"Mnoge većinski muslimanske države u opredeljivanju za određeni odnos prema 'Kosovu' racionalno se rukovode svojim državno-nacionalnim, a ne verskim razlozima, i adekvatno politički postavljaju. Zato se može smatrati grubom zloupotrebom uključivanje generalnog sekretara Organizacije Islamske konferencije u kampanju za prijem 'Kosova' u Unesko i vršenje pritiska na pojedine zemlje da promene svoje principijelne stavove. Jer, u vezi s ovim pitanjem u OIK nema i ne može biti saglasnosti", naveo je srpski diplomata.

Na konstataciju da su mnogobrojne islamske zemlje bile uz Srbiju i tokom devedesetih, te na pitanje da li to briše tezu o religijskom sukobu na tlu bivše Jugoslavije, Tanasković kaže da sukobi na prostoru bivše Jugoslavije nisu bili jednovrsni, već su sadržali više komponenti i motivacijskih ishodišta, a među njima i versku, ali da nije moguće reći da su primarno ili pretežno bili verski.

"U zavisnosti od toga ko se i kada sukobljavao, do izražaja je više dolazila ova ili ona dimenzija konfliktnosti, što je bilo i istorijski i konjunkturno uslovljeno. Bitno je ne apsolutizovati, ali i ne zanemarivati nijednu dimenziju, jer se u protivnom stiče iskrivljena slika o ovom krajnje složenom periodu naše najbliže prošlosti koja, zapravo, još do kraja i nije prošla. Konkretno, kad je o 'Kosovu' reč, veoma je pozitivno to što se znatnom delu islamskog sveta nije uspelo nametnuti pojednostavljenu i jednostranu predstavu da je u pitanju međuverski sukob", kaže Tanasković.

Govoreći o mestu Srbije između Istoka i Zapada, Tanasković kaže da bi po svemu to trebalo da je Evropa, kojoj geografski i civilizacijski neopozivo pripadamo, bez obzira na to što u ovoj, ipak kratkoj istorijskoj fazi razvoja (zasad) nismo i u Evropskoj uniji.