Radovanović: Human odnos prema izbeglicama

Ovo je izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik Crvenog krsta Srbije, prof. dr Dragan Radovanović. On je precizirao da je 196.000 sledovanja podeljeno u Preševu i oko 90.000 u Šidu.

Ta pomoć će biti nastavljena i u zimskim mesecima, što će biti složeniji i teži posao i iziskivaće više novčanih sredstava, predvideo je Radovanović, koji će o tome
govoriti i na zasedanju Generalne skupštine Međunarodnog pokreta Crvenog krsta u Ženevi od 3. do 9. decembra.

Radovanović je ocenio da je reč o složenom i teškom poslu koji iziskuje human odnos prema izbeglicama i migrantima, ali je istakao da Crveni krst Srbije u takvim stvarima ima već mnogo iskustva.

On je naglasio da su najveći donatori Crvenog krsta Srbije u izbegličkoj krizi UNHCR, Međunarodna federacija Crvenog krsta, druge evropske organizacije Crvenog krsta, Karitas, Help i Danski savet za izbeglice.

Ono što mogu da kažem jeste da je Crveni krst svedok da država ulaže velike napore da se obezbedi adekvatan prihvat migranata, rekao je Radovanović.

On je, međutim, napomenuo da da je Crvenom krstu Srbije za uspešno obavljanje tog posla potrebna stalna finansijska pomoć iz inostranstva koja, za sada, stiže.

Prema rečima Radovanovića, grupe migranata i izbeglica koji prolaze kroz Srbiju razlikuju se od dana do dana u pogledu broja žena, dece i starih ljudi.

Pored pomoći u sledovanjima hrane i higijene, Crveni krst Srbije sprovodi i program traženja nestalih, odnosno povezivanja članova porodica koji su izgubili međusobni kontakt tokom proputovanja duž izbegličke rute, kao i program borbe protiv trgovine ljudima, naglasio je Radovanović.

On je naveo da je do sada podneto 136 zahteva za traženje nestalih koji su se izgubili na putu prolaska i da su u velikom broju slučajeva porodice ponovo spojene.

Pomoć u sledovanju se deli prema utvrđenim međunarodnim kriterijumima, objasnio je Radovanović i dodao da pravo na sledovanje Crvenog krsta imaju žene, deca, samohrani očevi, zatim stariji od 60 godina i ljudi koji imaju potvrdu da im se mora pomoći iz medicinskih razloga.

Pokazalo se da izbeglice i migranti ne žele da ostanu duže u Srbiji, rekao je Radovanović, već da nastoje da prođu kroz zemlju za dan ili dva i da nastave put ka zemljama zapadne Evrope.

On je potvrdio da će delegacija Crvenog krsta Srbije od 3. do 9. decembra u Ženevi učestvovati na Generalnoj skupštini Međunarodnog pokreta Crvenog krsta, gde će predočiti svoja iskustva u izbegličkoj krizi.

Tražićemo da se nastavi finansijska pomoć iz inostranstva za Crveni krst i našu državu, jer i ona ulaže velike napore da se pomogne migrnatima i izbeglicama, zaključio je Radovanović.