Zašto Erdogan ne dolazi na samit EU-Turska

Cilj susreta je da se s Ankarom nagode o zatvaranju tursko-sirijske granice za islamske teroriste i migrante, kao i obustavi navale imigranata u Evropu preko granica s Grčkom, za šta je EU spremna da Turskoj da i finansijsku podršku od tri milijarde evra.

Sutra u Brisel, međutim, neće doći i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i neki zapadnoevropski mediji ocenjuju da je Erdogan zapao u izvesnu međunarodnu izolaciju posle za mnoge spornog obaranja ruskog aviona na sirijsko-turskojgranici i "usaglašavanja" vojnih udara nekih zapadnih zemalja s Rusijom na ključne ciljeve Islamske države.

Za Erdogana se, smatraju i evropski diplomatski izvori u Briselu, situacija iskomplikovala pošto je Francuska ne samo ušla u neku vrstu vojne koalicije s Rusijom, već stavila do znanja da se uz strategiju političkog procesa u Siriji moraju objediniti sve oružane snage, uključujući vojsku vlade u Damasku, koje se na terenu bore protiv ključnog uzroka zla, Islamske države.

Za Ankaru je to veoma nepovoljan zaokret, jer je cilj Turske uništenje režima Bašara el Asada i stvaranje "zone bezbednosti", odnosno turskog protektorata na severozapadu Sirije, uz uništenje svih nastojanja Kurda da tamo i unutar Turske uspostave bilo kakvu autonomiju.

Kurdi su, međutim, za Francuze i druge zapadne sile, uključujući SAD, kao i Ruse važan činilac za bitku na terenu protiv ekstremista Islamske države koji izvoze terorizam u Evropu, jer Zapad nikako ne želi da u bitku s Islamskom državom uključi i svoje kopnene trupe, a bez toga nema konačnog poraza islamskih ekstremista. Uz uslov da neke moćne muslimanske zemlje i Turska obustave slanje oružja i novca islamskim ekstremistima Siriji i da ne trguju ilegalno naftom koju im prodaje Islamska država.

Francuski list Mond ocenjuje da, uprkos svim kritikama na račun autoritarnog Erdoganovog režima, "stara Evropa dosta savija leđa da bi od Turske stvorila tampon zonu" za teroriste i imigrante, koji su teško pogodili i izazvali krizu u EU.

Turska je načelno prihvatila "akcioni plan" s EU u tom cilju, ali će presudno biti kako će i koliko brzo i temeljito biti sproveden, a koji obuhvata pomoć EU Ankari od tri milijarde evra za zbrinjavanje preko dva miliona sirijskih izbeglica, ukidanje viza EU za određene kategorije turskih građana, otvaranje novih poglavlja u pregovorima EU-Turska o članstvu.

Evropljani, međutim, snažno zahtevaju da Turska zatvori svoje granice prema Siriji i više ne pušta imigrante, ali i islamske teroriste da preko tursko-grčke granice odlaze i vrše nasilje i atentate po Evropi.

Italijanski list Stampa i još neki mediji smatraju da Erdogan jeste sve više izolovan, jer je i NATO dao zvaničnu podršku Erdoganu za objašnjenje da je ruski vojni avion oboren zato što ušao u turski vazdušni prostor, ali su atlantski partneri zahtevali da Ankara direktno s Moskvom krene u smanjivanje zategnutosti i diplomatsko smirivanje sukoba.

Francuski list Figaro je, pošto su turski lovci oborili ruski avion, na naslovnoj strani napisao da "Turska više nije saveznik", dok je nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel rekao da je "Erdogan postao nepredvidiv... s njim se ne može računati".

Prema nacrtu zaključaka sutrašnjeg susreta vođstva EU i turskog premijera Davutoglua, Turska se mora nedvosmisleno obavezati da će opipljivim merama zaustaviti priliv terorista i imigranata, ali takođe, a EU upravo najviše za to daje tri milijarde evra, poboljštati životne i socijalne uslove za dva miliona sirijskih izbeglica, 400.000 Iračana i 100.000 Avganistanaca, tako da oni više ne pokušavaju svim silama da iz Turske hrle u Evropu.

Turske vlasti, na temelju "akcionog plana", moraju potpuno zabraviti granice za migrante iz ekonomskih razloga i vraćati ih u zemlje porekla, a s EU Ankara mora sklopiti čvrst ugovor o readmisiji, što znači da moraju prihvatiti povraćaj ne samo turskih, već i državljana drugih zemalja koji bi iz Turske ipak uspeli da uđu u Evropu, a nemaju osnova ni razloga za dobijanje azila.

Erdogan, kažu mediji u EU, zasad ne daje dovoljno naznaka za spremnost da u potpunosti prihvati sve što traže Evropljani i otud će sutrašnji susret na vrhu biti i veliko pregovaranje o svim delovima moguće nagodbe.

Nemačka kancelarka Angela Merkel se uoči sutrašnjeg samita s Turskom dogovorila s Holandijom, Švedskom, Austrijom, Belgijom i Luksemburgom, a moguć je i pristanak Francuske, da se Turskoj izađe u susret i tako što bi Evropa prihvatila da primi određen broj izbeglica iz Turske, ali uz dogovor direktno s turskim vlastima, tako da se izbegnu mafija i krijumčarske mreže koje za debele pare prebacuju imigrante u Evropu.

Ankara bi u tom slučaju ubuduće mogla očekivati i više novca EU.