"Čekali samo 17 sekundi, možda bila provokacija"

Upadi u tuđe vazdušne prostore događaju se stalno, međutim sa manje političkih tenzija.

“Generalno, očekujete najpre pucanj upozorenja, a tek nakon toga upotrebite silu“, piše ovaj britanski list.

To što je Turska ispalila raketu posle samo 17 sekundi, kao i izjave turskog premijera i predsednika da su oni izdali naređenja potvrđuje sumnju na to da su Turci čekali da ruski avion priđe dovoljno blizu turskog vazdušnog prostora.

Iz ove perspektive, potpuno je jasno zašto je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov incident nazvao “planiranom provokacijom“, piše “Gardijan“.

Moskva možda nije donela dobru odluku o tome da pusti svoje avione tako blizu turske granice, ali akcija rušenja prevazilazi uobičajenu praksu.

U 2012. godini Sirija je oborila turski avion koji je upao u njen vazdušni prostor, a Erdoganova tadašnja reakcija je bila da “kratkoročno kršenje granične bezbednosti i upada u vazdušni prostor ne mogu da budu izgovor za napad“.

Međutim, i dalje nijedna strana ne želi da dođe do eskalacije sukoba.

“Verovatno je da je Erdogan zadovoljan trenutnom situacijom, dok je Rusija postala svesna da je izgubljen deo diplomatskog tla koji je mogao da dovede do dogovora sa Zapadom o situaciju u Siriji i Ukrajini“, navodi “Gardijan“.

I dok je sa jedne strane Putin “ljutit“, a sa druge Erdogan “tvrdoglav“, ministri spoljnih poslova dve zemlje rade ono što rade i uvek, pokušavaju da sve vrate na diplomatsku stazu.

Međutim, mehanizmi za stavljanje konflikta pod kontrolu su i dalje snažni. NATO je svestan da je Turska saveznik, i dok Rusija sada možda ima moralni autoritet, ukoliko se sve pretvori u vojni sukob, NATO će podržati saveznika.

Kako piše “Gardijan“, postoje određene sličnosti između Putinove Rusije i Erdoganove Turske, jedna od tih je i mogućnost prebacivanja konflikta na prikrivenu stranu.

Tako bi, kako se navodi, Rusija mogla u Siriji da počne da napada one koji su pod zaštitom Ankare, dok bi Turska isto to radila sa ruskim grupama.

U međuvremenu, Rusija bi mogla da poveća uticaj u tom regionu, posebno preko Azerbejdžana, a mogla bi i da počne da podržava problematične unutardržavne grupe u Turskoj, kakvi su Kurdi.

“Ovo je konflikt koji je Ankara potpalila, ali možda ostane samo još jedno poglavlje u istoriji rusko-otomanskog rivalstva“, navodi “Gardijan“.