"Zapad ne zna šta se zapravo dešava u Siriji"

On je upozorio na mogućnost da oružje koje Vašington dostavlja u Siriju može da padne opet u ruke terorista.

"Sada su saopštili da iz aviona dopremaju municiju 'Slobodnoj sirijskoj vojsci' (SSV). Gde je ta SSV? Neće li to sve opet pasti u ruke Islamske države, kao što se to već desilo? Ko garantuje? Tek što je to sve bilo urađeno, tek što se to desilo i u samim Sjedinjenim Državama priznata propast akcije (obuke ličnog sastava), sada prosto - gde izbacuju municiju? Kome? Ovo pitanje nije tek retoričko", rekao je Putin.

Predsednik Rusije je rekao da je Rusija tražila ciljeve koji su "stoprocentno teroristički" i odgovor gde treba napasti, ali da nije bilo "nikakvog odgovora".

"Odgovor je bio - ne, nismo bili spremni na to", kazao je on, dodajući da zapadni partneri ne znaju šta se u stvarnosti dešava na teritoriji Sirije i kakve ciljeve žele da ostvare, preneo je TAS.

Prema njegovim rečima, Moskva u Siriji postupa "u strogoj saglasnosti" sa Poveljom UN i po međunarodnom pravu, za razliku od koalicije pod vođstvom SAD, koja dejstvuje bez rezolucije Saveta bezbednosti UN i poziva sirijskih vlasti.

Ističući da "ne želi ni sa kim da polemiše", Putin je rekao da Rusija u Siriji ne teži ka bilo kakvom liderstvu.

"U Siriji može da bude samo jedan lider - sirijski narod. Težimo da doprinesemo borbi protiv terorizma, koji je opasan i za SAD, za Rusiju, za evropske zemlje, pa i za čitav svet", kazao je on.

Ruski predsednik je rekao da je saradnja Rusije i SAD samo po "vojnoj liniji" nedovoljna i istakao da je potreban zajednički rad na podsticanju snaga u Siriji da se postigne političko rešenje.

Putin je rekao da je Rusija predlagala da se u Moskvi održi međunarodni susret o Siriji i da je on predložio i upućivanje veće delegacije u Vašington, koju bi predvodio premijer Dmitrij Medvedev.

"Za sada odgovora nema", kazao je Putin, dodajući da bi u toj delegaciji bili oficiri na nivou zamenika načelnika Generalštaba i predstavnici obaveštajnih službi.

"Ako hoćemo efikasno da delujemo, treba taj posao prevesti na ozbiljan, konkretan nivo", reako je predsednik Rusije, naglašavajući da je podjednako važno raditi zajedno i sa zemljama regiona - Turskom, Jordanom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Irakom.

Potrebno je, kako je istakao, videti kako se na antiterorističkom koleseku mogu graditi odnosi sa Turskom, koja je zabrinuta zbog "kurdskog faktora" i "borbe protiv terorizma".

"Shvatamo te zabrinutosti i nesumnjivo smo spremni da ih uvažimo tokom zajedničkog rada", kazao je Putin i dodao da sada postoje kontakti na nivou ministarstava odbrane, ali da je i sa Turskom potrebna saradnja i na političkom nivou.

Ruski predsednik je, takođe, rekao da operaciju ruske vojske u Siriji ne treba povezivati sa privrednom saradnjom sa drugim zemljama.

Ne treba Rusija da ispuni Minski sporazum

Vladimir Putin ocenio je da su stalni zahtevi Moskvi da primeni Minski sporazum apsurdni, neozbiljni i nisu duhoviti, jer primena sporazuma zavisi od SAD, Evrope i Kijeva.

“Ne postoji alternativa sporazumu iz Minska. Ali sve vreme govore da Rusija treba da ga ispuni, što je apsurdno. To je već postalo neozbiljno, nije smešno i nije lepo”, rekao je Putin, prenela je agencija Tas.

On je dodao da je najvažnije da politički proces bude osnova za rešavanje situacije na jugoistoku Ukrajine.

Putin je istakao da u osnovi stabilizacije političkog procesa u Ukrajini leže tri do pet komponenti, uključujući promenu Ustava u koordinaciji sa Donjeckom i Luganskom, navodeći da je uprkos političkim ograničenjima neophodno ispuniti dogovor iz Minska.

“To nije do nas, već do SAD, Evrope i Kijeva. Zašto uvek kažu da mi moramo da ispunimo Minski sporazum?” rekao je Putin dajući za primer zakon o amnestiji koji “ne može biti donet u Moskvi”.