"Alarmantan pad medijskih sloboda"

Mapiranje slobode medija, platforma koja prati pretnje i napade na novinare je od 1. maja do 30. Septembra, registrovala je više od 285 povreda slobode medija.

Platformu je proizveo "Indeks cenzure" uz podršku Evropske komisije u maju 2014, a od maja 2015, platformom zajedno upravljaju Evropska federacija novinara i Reporteri bez granica.

Zemlje u kojima je registrovano najveći broj incidenata su Turska (40), Italija (38) i Mađarska (20).

"Više od 750 incidenata prijavljeno je do kraja prve godine ovog zajedničkog projekta, koji ima za cilj praćenje pretnji medijskim uposlenicima", izjavila je Aleksandra Geneste , koja je na čelu Reportera bez granica za EU i Balkan.

"To znači da je u proseku svakog dana u Evropi nekoliko novinara napadnuto zato što obavljaju svoj posao, u nekim slučajevima u samom srcu regiona koji bi trebalo da poštuje vladavinu prava."

Kao i u 2014, u Turskoj je ove godine zabeležno najviše kršenja slobode medija (40 prijavljenih incidenata), koje beleži „Indeks cenzure“ u svom izveštaju na internet stranici.

"U susret opštim izborima u Turskoj, koji će biti održani u u novembru, sloboda štampe je nastavila da se pogoršava, sa više prijavljenih slučajeva od strane medijskih organizacija zbog upada i odvođenja novinara u pritvor, zatvor ili deportaciju", navodi se u izveštaju.

Fizički napad na poznatog kolumnistu Ahmeta Hakana, napad na redakciju dnevnika Hurijet, hapšenje trojice novinara "Vice News-a" i istovremeno hapšenje 31 radnika kurdskih medija, samo su neki od najozbiljnijih incidenata koji su se dogodili u septembru.

"Ova iznenadna bujica cenzure u Turskoj je veoma uznemirujuća, ne samo za slobodu izražavanja, već i za budućnost zemlje", ocenjuje Johan Bir, koji je na čelu Reportera bez granica za istočnu Evropu i centralnu Aziju.

"Sada kada se Turska ponovo uplela u krvavi sukob sa vladinim snagama i kurdskim pobunjenicima predvođenih Kurdistanskom radničkom partijom, uloga slobodnih i nezavisnih medija je važnija nego ikada. Cenzura samo raspiruje napetost i produbljuje podele u zemlji koja je već na ivici ponora", upozorava Bir.

Italija, koja je po indeksu slobode medija Reportera bez granica pala za 24 mesta u 2015, ne izgleda mnogo bolje. Mnogi od 38 incidenata registrovanih na platformi Mapiranje slobode medija, bili su pretnje novinarima od strane mafije kao i zloupotrebe tužbi za klevetu od strane političara i biznismena .

"Nekažanjavanje onih koji su odgovorni za te pretnje i napade je veliki problem", rekao je Corin Tesei, novinar koji radi za Ossigeno per l' informazione, Italijansku NVO koja svakodnevno prati slučajeve zastrašivanja italijanskih novinara i medija.

"Zapaljeni automobili, uvredljivi sudski postupci, postupci cenzure i pretnje smrću čine svakodnevnicu mnogih italijanskih novinara, od kojih neki više vole da ne prijavljuju ove incidente zbog straha od odmazde ili zato što žele da budu u mogućnosti da završe svoje priče", navodi Tesei.

Slučaj Sandra Ruotola, novinara LA7 kanala, tipična je opasnost kojoj su italijanski mediji izloženi. On je stavljen pod policijsku zaštitu u maju, nakon što mu je sa mobilnog telefona pretio Mikele Zagaria, šef porodice Camorra Casalesi. Zagaria je pretio da će Ruotolu "izvaditi utrobu" nakon što je La7 emitovala izveštaj o toksičnom otpadnom zagađenju u kojem je Ruotolo intervjuisao svoj izvor iz Camorre.

Sa najmanje 20 velikih napada na novinare od maja do septembra, prema izveštaju sa sajta o Mapiranju slobode medija, Mađarska i dalje daleko zaostaje u pogledu slobode medija.

Drakonske reforme vlade premijera Viktora Orbana od 2010. godine predstavljaju veliku pretnju slobodi informisanja. Strani novinari koji su otišli ​​da izveštavaju o izbegličkoj krizi na granici sa Srbijom fizički je napala mađarska policija 18. septembra. U saopštenju, Reporteri bez granica osuđuju nasilje i pozivaju mađarske vlasti da kazni one koji su odgovorni za pomenuti incident.

Od 285 incidenata, 55 su prijavljeni u sedam zemalja na prostoru bivše Jugoslavije - Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori, Sloveniji i Kosovu.

Platforma Mapiranje slobode medija registrovala je 18 napada na slobodu medija u Francuskoj u proteklih pet meseci, a poslednji se dogodio na Kanalu Plus.

Reporteri bez granica i francuski NVO "Informator n'est pas un delit " (Informisanje nije zločin) tražili su od Visokog saveta Francuske za radio-difuziju (CSA) da istraži cenzuru dokumentarnih filmova francuskog milijardera biznismena Vincenta Bolora na Kanalu Plus nakon preuzimanja emitera u aprilu.