"Puna normalizacija znači priznavanje Kosova"

Posle dugo vremena za to postoji politička volja, volja da se ide napred, poručio je koordinator u dijalogu Beograda i Prištine u kosovskoj vladi Bljerim Šalja.

"Ako nemamo dobrosusedske odnose, ako ne napravimo Evropljane od naših građana, onda teško da možemo ići napred... Došlo je vreme da vlade daju rezultate. Toga još manjka, a to naročito govorim za Kosovo", rekao je Šalja u intervjuu Tanjugu.

On je uveren, međutim, da je proces normalizacije nepovratan, da mora da se ide napred. Za taj proces, prema njegovoj proceni, nema baš puno vremena.

"Ta srpsko-albanska priča ima svoj pozitivan eho u Briselu i to je verovatno jedina pozitivna priča sa zapadnog Balkana za proteklih nekoliko godina", ukazuje Šalja.

Kaže i da, ako se ceo proces ne uradi kako treba, ne veruje da će "nas primiti u EU - ni Srbiju ranije, a ni Kosovo kasnije".

Šalja ističe da proces normalizacije odnosa zavisi od političke volje, a u prilog tome podsetio je na subinu sporazuma o stvaraju palestinske države, koji je 1993. godine potpisan u Oslu:

"I gde smo danas, 22 godine kasnije? Neme ničega, jer nema političke volje ni na jednoj ni na drugoj strani. U našem slučaju je drugačije, ja mislim da postoji dobra politička volja da se ide napred, jer nema druge varijante", poručio je Šalja i dodaje da je dodatni motiv to što obe strane žele u Evropsku uniju.

Na pitanje kako komentariše protivljenje kosovske opozicije Briselskom sporazumu i navodima da je on neprimenljiv, Šalja je rekao da taj sporazum ima "korisnih nejasnoća", da je on potpisan, da je vlada preuzela obaveze, ali i da sve što se radi po ovom sporazumu je već najavljeno Ahtisarijevim planom 2007. godine.

"Put je nepovratan, nemamo gde da se vratimo... Mislim da po prvi put radimo nešto što je trebalo da odradimo mnogo ranije. Čekali smo toliko godina da shvatimo da moramo da uđemo u proces normalizacije odnosa", poručio je Šalja.

Poručuje i da je ostalo još puno toga da se uradi do pune normalizacije odnosa, što za Albance sa znači "međusobno priznavanje dve države".

"Normalizacija podrazumeva da Kosovo i Srbija dramatično promene odnos koji je bio veoma loš tokom istorije, da živimo kao dobri susedi. Podrazumeva i da kosovski Srbi uzivaju sva prava, ali i da Srbija ima prava, i po ustavu Kosova i sporazumima, da brine o njima na sve moguće načine", naglasio je Šalja i dodao da normalizcija podrazumeva i da "jedni druge pomažemo u procesu evropskih integracija".

Šalja, koji je učestvovao u do sada svim pregovorima Beograda i Prištine, počevši od Rambujea, preko Pariza, Beča, pa sad i Brisela, rekao je da se tokom svih ovih godina veoma napredovalo, jer u Rambujeu i Beču srpska strana zapravo nije ni želela za pregovarački sto.

Govoreći o Zajednici srpskih opština i Specijalnom sudu, Šalja je ocenio da će oni biti formirani do proleća naredne godine.

Kaže za to vlada ima većinu u parlamentu, "a reč je o preuzetim obavezama, ma koliko se opozicija protivila svemu tome".

Prema njegovim rečima, 2016. godina je veoma važna i to zbog toga što se očekuje da između Beograda i Prištine bude potpisan međunarodni obavezujući sporazum, a ovakva poruka se sve češće čuje iz Berlina.

"Mislim da su Nemci u pravu kad kažu da je 2016. godina veoma važna za obe strane. Mislim da su obe strane spremne da uđu u tu novu fazu koja nas čeka", kazao je Šalja.

A na pitanje šta misli kako se na to gleda u Srbiji, koja kaže da nikad neće priznati Kosovo, Šalja odgovara:

"Nije ni toliko važno šta se misli, važno je šta je realnost, a realnost je vrlo jasna. . . Ta realnost vodi ove pregovore. Da nije te realnosti, zašto bismo razgovarali u Briselu? Jasno je zašto pregovaramo. Kao Kosovo i kao Srbija možemo simbolično da kažemo razgovaraju Beograd i Priština, ali vrlo je jasno o čemu se radi", kazao je Šalja.