"Štitimo međunarodno pravo i poziciju u Unesku"

On je naveo da je Srbija tražila od EU da u nastavku razgovora tema bude i zaštita kulturnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve.

Đurić je ukazao da druga strana planira da kroz nekoliko godina potpuno drugačije prikaže manastire, što se najbolje vidi po načinu na koji su u Albaniji prikazani Visoki Dečani i da falsifikovanje istorije preti da poseje dugoročno seme loših odnosa.

"Štitimo svoje pravo na istinu o samima sebi", rekao je Đurić za RTS.

Đurić je istakao da "neki od njihovih umnijih i obrazovanijih ljudi, koji mogu da se smatraju elitom, zaista veruju da to nije srpsko kulturno nasleđe, da Dečane nije gradio sveti kralj Stefan Dečanski, nego neki srednjevekovni albanski plemić".

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju je naglasio da je želja da se normalizuju odnosi sa Albancima i stvore uslove da naši ljudi mogu da žive u miru na Kosovu i Metohiji.

Đurić je ukazao da zakonskom regulativom na Kosovu nastoje da novim nacrtom zakona o kulturnoj baštini proglase da su sve crkve i manastiri u vlasništvu takozvane "republike Kosovo" i da to neće proći.

"Trudimo se da srpsko-albanski odnosi ne budu taoci bilo čijih političkih karijera i zato, iako nam se ne sviđa koga su oni izabrali za svoje lidere, mi sa njima razgovaramo", najavio je Đurić.

I Eparhija Raško-prizrenska SPC je angažovana i to je intelektualni kapacitet, od monaha iz Dečana, vladike Teodosija i ljudi iz Patrijaršije u Beogradu, rekao je Đurić i dodao da je to jedan od zajedničkih državno-crkvenih, a trebalo bi da bude i narodnih projekata.

Govoreći o Srpskoj listi, Đurić je naglasio da mora da se podvuče crta, kada je reč o sukobima, jer "ima nas dole suviše malo da bi smo rasipali energiju na nove sukobe" i ukazao i na druge probleme, pokušaj oduzimanja Brezovice i položaja ljudi u školstvu i zdravstvu.

"Znamo da se mi oko statusa sa Albancima sa njihovim političarima nikada ne možemo složiti i nikome ne pada na pamet da priznaje tu samoproglašenu državnost, ali moramo se truditi da institucije i sudovi normalno funkcionišu, da putevi budu dobri", rekao je Đurić.

Đurić je rekao da je važno što domaća privreda ulazi masovno na teritoriju južne pokrajine i da se godišnje na Kosovu i Metohiji iz centralne Srbije proda više od 500 miliona evra robe.

"Naše privredno prisustvo je zalog i za bolje političke odnose sa vođama kosovskih Albanaca u budućnosti", ocenio je Đurić.

Đurić smatra da odluka o otvaranju poglavlja sa EU ne zavisi samo od Srbije, da je važno što se sprovode reforme, da su u tom pogledu svi uslovi ispunjeni i da se nada da će ta odluka biti doneta što pre.

“Poglavlje 35 ne može da zameni dijalog između Beograda i Prištine, a sadržina tog poglavlja ne treba da bude takva da se u njemu unapred prejudiciraju rešenja iz dijaloga“, istakao je Đurić.

Đurić je ocenio da je predstojeća fudbalska utakmica između Srbije i Albanaije u Elbasanu mnogo više od igre, naročito nakon svega što se dešavalo na prošloj utakmici, gde je Srbija brutalno zakinuta, iako je bila izvanredan domaćin i organizator.

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju je dodao da ne bi smelo da dođe do narušavanja bezbednosti, da je to ispit zrelosti i odgovornosti za albansku vladu i izrazio nadu da će sve proći u redu.