Popović: Socijalne mreže su mnogo toga promenile

On je, učestvujući na panel diskusiji "Spoljna politika, međunarodni odnosi i društvene promene u eri socijalnih mreža i novih medija" na konferenciji "Digital 2015.", podsetio da su aktivisti 90-tih godina morali da lepe plakate, dele letke, a da je sada dovoljno da se napravi fejsbuk grupa.

"Sve više prisustvujemo činjenici da ništa ne može da se sakrije. Bez obzira da li neki Asad bije neke demonstrante ili Orbanova politika baca hleb izbeglicama, to je odmah na CNN-u", konstatovao je Popović.

Kod nas je država, tokom 90-tih godina, prema njegovim rečima, uspela da sakrije više stotine hiljada izbeglica, što u ovo doba ne bi bilo zamislivo.

On je, u izjavi Tanjugu, objasnio da preko socijalnih mreža grupe uče brže jedne od drugih, primenjuju taktike drugih, te uče na greškama jedni drugih, na horizontalni način, koji nije bio moguć pre dve ili tri decenije.

Istovremeno Popović ukazuje da ne treba precenjivati značaj socijalnih mreža u društvenim pokretima i političkom organizovanju, gde imaju onoliko efekata koliko utiču na realnost.

"Ne meri se sve lajkovima i tvitovima, već na realnosti. Sa jedne strane imamo kolektivizam, gde je neko prikupio 100.000 lajkova i misli da je užasno moćan, a sa druge kada izađe na izbore ne pređe cenzus", istakao je gostujući predavač Univerziteta Harvard.

On je rekao da i "loši momci" uče, te da imamo pojačanu cenzuru u nedemokratskim zemljama, kao i armiju trolova koji ostavljaju komentare.

Botovanje, prema Popoviću, nije naivno, jer postoji fenomen hajke koji može da počne negativnim komentarima, a završi se pozivom na linčovanje.

"Mislim da je naša perspektiva da shvatimo koji je potencijal socijalnih mreža za širenje infromacija, ali i za uticaj na realnost, za činjenje nečeg dobrog. Za vreme poplava socijalne mreže su bile odličan način da se sazna gde može da se pomogne konkretno. Meni je najinteresantnije i kako socijalne mreže postaju budućnost u obrazovanju. Kako u jednoj digitalnoj učionici okupiti đake iz celog sveta. Za deset godina svi fakulteti će to da rade", uveren je Popović.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif ukazao je da su socijalne mreže i moderne tehnologije uticale na diplomatiju.

Prema njegovim rečima obaveza državnih službenika je da prilagode svoje usluge i informacije onima kojima pružaju, a to su građani, te pošto oni provode više vremena za računarima, diplomatija je sa informacijama počela da se obraća i van tradicionalnih kanala.

"Društvene mreže nam pomažu da kroz direktne kontakte bolje razumemo pitanja koja su za nas od značaja, da na otvoreni način formulišemo svoju politiku", kazao je Kif dodajući da je Forin ofis u prethodnih osam godina prevalio ogroman put i bio jedan od pionira u digitalnoj diplomatiji.

Sada engleske diplomate tvituju na više od 100 jezika, iz preko 170 zemalja sveta.

"Trudimo se da na društvenim mrežama budemo autentični, prsutni i jasni", podvukao je Kif.

Ambasador Švajcarske u Beogradu Žan-Daniel Ruh istakao je da socijalni mediji ne doprinose previše stvaranju istine, jer je potrebna istraga, pošto i na tim mrežama razne strane prikazuju svoje mišljenje.

Takođe je kazao da su socijalne mreže sve ubrzale, te doprinele da mnogo toga više ne može ostati tajna.

I Kif i Ruh su ukazali da, kada se radi o veoma bitnoj poruci, koja se tiče pre svega ljudskih života, isti ne komuniciraju preko novih medija, već starim načinima.

Spoljno-politički komentator "Politike" Boško Jakšić ocenio je da su socijalne mreže donele slobodu izražavanja, i ukazao je na opasnosti koje skriva internet, koji trenutno favorizuje kompanije, a ne pojedince.

Prema negovim rečima važno je da se definišu ciljevi i osnaže građani, kako bi se išlo od transparentnog na slobodnog građanina.

Dekan Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragan Simić ocenio je da su srpski političari većinom skloniji novim tehnologijama, i da su svesni značaja socijalnih mreža.

Tome se protiviti nije inteligentno, poručio je on dodajući da bez digitalne prismenosti danas nije moguće učestvovati u društvenoj, ali i političkoj komunikaciji.

On je istovremeno ukazao i na problem prevelikog broja informacija koje pristižu sa novih medija, te da u njima treba naći pravu informaciju.