Mađari i Bugari bi da ograde granice kao Izrael

Dve zemlje su se, navodi Rojters, preliminarno raspitivale o mogućnosti kupovine ograda, koje je dizajnirao Izrael.

Obe zemlje članice EU pojačavaju svoje granice da odvrate migrante, uglavnom izbeglice od ratova, koje zapravo teže da stignu do bogatijih zemalja dalje na severu i zapadu, posebno Nemačke.

Međutim, podizanje takvih barijera, koje bi mogle dostići pet do šest metara visine sa bodljikavom žicom na vrhu, opremljenih kamerama i senzorima, moglo bi da probudi sećanja na podele za vreme Hladnog rata u Evropi, navodi britanska agencija.

Bugarski i mađarski zvaničnici su nagovestili da se o bezbednosnim ogradama vode diskusije.

"Pretpostavljam da je to slučaj, jer je saradnja između (izraelskog i bugarskog) ministarstava unutrašnjih poslova i bezbednosti prilično intenzivna", izjavio je Rajko Pepelanov, zamenik bugarskog ambasadora u Izraelu, ali nije ulazio u detalje, mada je rekao da Bugari koriste izraelsko iskustvo koliko god mogu.

Mađarsko ministarstvo spoljnih poslova i trgovine reklo je da "ne daje informacije o izraelsko-mađarskim pregovorima koji se vode o kupovani graničnih ograda dizajniranih u Izraelu".

Izraelski izvor rekao je da su sporazumi još daleko, ukazajući na stanja u budžetu i političku osetljivost EU u odnosu na podizanje ograda, kako bi se kontrolisao priliv migranata i izbeglica iz Sirije, Iraka, Libije i drugih zemalja.

"Evropske zemlje sve žele rešenja i vide relevantnost naših tehnologija. Ali im je takođe potrebna podrška EU, a ona ne dolazi", rekao je isti izvor.

Evropska komIsija rekla je da se protivi izgradnji ograda, ali prihvata da svaka nacija odluči kako da štiti svoje granice.

"Ograde ne šalju dobru poruku, pogotovo ne našim susedima", rekla je portparolka EK Mina Andrejeva.

Pomenute zemlje su izrazile interesovanje za ogradu koju je Izrael podigao duž svoje granice s Egiptom, duge 230 kilometara, a ne za čeličnu i betonsku barijeru prema Zapadnoj obali.

Egipatska ograda je podignuta za tri godine i završena 2013. kako bi zaustavio priliv migranata iz Afrike i sprečili upadi islamističkih pobunjenika.

Ograda je koštala izraelsku vladu oko 380 miliona dolara.

Slična barijera bi koštala strane mušterije 15 procenata više, odnosno do 1,9 miliona po kilometru, sudeći po industrIjskim izvorima, mada brda, šume i druge prepreke u evropskoj topografiji mogu još više da utiču na povećanje cene.

Podizanje takvih barijera moglo bi da predstavlja znatno povećanje bezbednosti u Mađarskoj i Bugarskoj.

Mađarska već završava tri i po metra visoku ogradu na granici sa Srbijom.

Međutim, izraelske ograde ne samo što su više, već su i jače i imaju usvršeniju elektronsku odbranu .

U Fronteksu, agenciji EU odgovornoj za upravljanje granicama, protive se ogradama i jasno su rekli da EU neće pomoći zemljama članicama da ih finansiraju.