Stratfor: Šengenski sporazum biće promenjen

Dodaje se da narušavanje slobode kretanja, međutim, predstavlja opasnost za budućnost Unije u sadašnjem obliku.

"Zemlje članice će u narednim godinama tražiti da im se daju povećana ovlašćenja i diskrecija u pogledu ponovnog uvođenja graničnih kontrola", navodi se u analizi Stratfora koja je u celosti objavljena na portalu EurAktiv.

"Članice EU u severnoj Evropi će se takođe zalagati za suspenziju ili čak isključenje zemalja na spoljnim granicama EU za koje se smatra da ne uspevaju efikasno da kontrolišu granice", navodi se u analizi.

Dodaje se da će kao posledica toga nove članice EU teško moći da uđu u Šengensku zonu, dok će otpor dela zemalja da u Šengen prihvate države poput Rumunije i Bugarske, koje su u Evropskoj uniji skoro deceniju, ali još čekaju da se priključe Šengenskom prostoru, postati sasvim uobičajena stvar.

"Čak i ukoliko izostane prava reforma Šengenskog sporazuma, zemlje članice će nastaviti da povećavaju policijske kontrole na železničkim i autobuskim stanicama i na aerodromima", navodi se u analizi, uz podsećanje da više zemalja već primenjuje povremene policijske kontrole na vozovima i autobusima i ocenu da će ta praksa će verovatno biti sve rasprostranjenija.

U analizi pod nazivom Evropa razmatra izmene Šengenskog sporazuma ističe se da, iako se Šengenski sporazum ne može poistovetiti sa načelom slobodnog kretanja, budući da svaki građanin EU ima pravo da prelazi u druge članice i u njima boravi nezavisno od toga da li postoje granične kontrole ili ne, slabljenje tog sporazuma može da naškodi načelu slobodnog kretanja.

"Šengenski sporazum je napravljen da ojača slobodno kretanje ljudi i stvori kontinent bez granica. Reforme Šengenskog sporazuma do kojih će verovatno doći naškodiće tom osnovnom načelu", navodi se u analizi.

Dodaje se da bi to moglo da vodi ka narušavanju i drugih sloboda koje su u osnovi integracija.

"Najveća pretnja Evropskoj uniji je da bi slabljenje slobodnog kretanja ljudi moglo da prethodi slabljenju slobodnog kretanja robe, a to bi moglo da označi kraj Evropske unije u sadašnjem obliku", navodi se u analizi.

Kao najznačajniji uzroci za promene, navode se slaba privreda i pojačani priliv izbeglica, uz objašnjenje da su i Šengenski sporazum, kao i zona evra, primenjivani 90-ih godina, u trenutku kada su postojali izgledi za trajni ekonomski prosperitet, a Hladni rat bio je okončan, pa su zemlje članice bile voljne da se odreknu suvereniteta u nekim oblastima.

"Ovo nije prvi put da se preispituje Šengenski sporazum, ali vlade i političke grupe širom Evrope, usled kombinacije rastućeg broja tražilaca azila, jačih nacionalističkih partija (koje su posledica nedovoljno jake ekonomije) i krhkog ekonomskog oporavka, traže promenu, a u nekim slučajevima i poništavanje Šengenskog sporazuma", navodi se u analizi. Opširnije na www.euractiv.rs.