Azil u Nemačkoj:Balkanci po broju tik iza Sirijaca

To je ocena direktora nemačke Savezne službe za migracije i izbeglice Manfreda Šmita.

"Veoma je teško davati procene. Da li će sledeće godine u Nemačkoj biti sličan broj izbeglica, zavisiće, takođe, i od toga da li će Nemačka uspeti da obuzda dolazak ljudi iz zemalja Balkana, kao što su Srbija i Albanija.....", rekao je Šmit za nedeljnik "Špigl".

On je dodao da podnosioci zahteva za azil sa Balkana čine 40 odsto od ukupnog broja zahteva.

Broj ljudi iz Sirije, koji čine najveću grupu, verovatno, i dalje rasti, dodao je on.

Šmit je govorio o teškoj situaciji u tranzitnim zemljama i u samoj Siriji a svoje prognoze o moguće većem broju izbeglica od očekivanog obrazložio je i time da ljudi žele da idu tamo gde imaju neku šansu da izgrade svoj život.

Očekuje se, takođe, rekao je Šmit, da će u narednim godinama još oko 200.000 Sirijica dobiti pravo da živi u Nemačkoj.

Kada je reč o azilantima sa Balkana, čiji broj i dalje raste uprkos raznim kampanjama, Šmit je naveo da se u tom slučaju različite mere moraju zajednički primenjivati i naveo da je na primeru Kosova brzi azilantski postupak dao rezultate.

U februaru ove godine je oko 1.600 ljudi dnevno stizalo u Nemaču, a sada je ta brojka ispod 60 osoba, naveo je Šmit.

On je, obrazlažući svoj predlog da se balkanskim azilantima ukinu novčana davanja, dodao da ljudi iz tih zemalja znaju da kažu da, ako u Nemačkoj žive tri -četiri meseca, onda u svojim domovinama mogu od dobijenog novca da finansiraju godinu dana svog života.

Šmit nije jedini političar koji je predložio da se azilantima, pre svega, iz balkanskih zemalja ukine ili smanji takozvani "džeparac" od 143 evra po osobi mesečno, koji dobijaju dok traje postupak za dobijanje azila.

Kada je reč o ljudima sa Balkana, oni u principu skoro da ni nemaju nikakvu šansu da dobiju azil u Nemačkoj, pokazuje statistika.

Nemački političari traže da se Albanija, Kosovo i Crna Gora proglase takozvanim "zemljama sigurnog porekla", što znači da tamo nema političkog progona, a time ni razloga za azil i da su njihovi zahtevi u pravilu neosnovani, ali da se mogu pojedinačno obrađivati.

Srbija, Makedonija i Bosna su već proglašene zemljama sigurnog porekla.