Dan sećanja na stradanje i progon Srba

U akciji "Oluja" je iz severne Dalmacije, Like, sa Banije i Korduna proterano oko 200.000 Srba, oko 2.500 je ubijeno, za još toliko se traga, a uništeno je skoro 25.000 njihovih kuća, 13.000 privrednih objekata, crkve, muzeji, spomenici...

Državna manifestacija povodom Dana sećanja na stradanje i progon Srba biće održana večeras na mostu kod Sremske Rače, uz prisustvo premijera Aleksandra Vučića, a predsednik Tomislav Nikolić prisustvovaće pomenu u Banstolu, na Fruškoj Gori.

Sutra je Dan žalosti, i u Srbiji i u Republici Srpskoj.

Kao i godinama ranije, u Beogradu će u Crkvi svetog Marka biti služen parastos, a u podne će se oglasiti zvona i sirene.

"Na taj dan svi ćemo u 12 sati, uz zvuke sirena i crkvenih zvona, gde god postoje Srbi i gde god je srpska država, stati jedan minut misleći na one koji nisu sa nama i biti im zahvalni što naša deca žive u slobodi i što živimo u miru", rekao je predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje Dana sećanja na stradanje i progon Srba ministar Aleksandar Vulin.

On je pozvao gradjane da se zaustave u 12 sati kada budu čuli sirene i zvona, da zastanu i da se podsete na one koji su bili pre nas i na one koji su stradali.

U nekim krugovima nastoji se minimizirati stradanje Srba tokom hrvatske vojno-policijske akcije, tako što se pojavljuju teze da su Srbi napustili Krajinu na nagovor i iz političkih razloga, a ne bežeći od avionskih bombi, artiljerije, oklopnih vozila, paljenja domova...

Podaci o stradalim civilima, medju kojima je bilo žena, dece i staraca, su neumoljivi.

Tribunal u Hagu je utvrdio da je to bio "zločinački poduhvat", ali nije osudio ni naredbodavce, ni počinioce.

Zločin je do danas ostao nekažnjen.

Žrtve nisu obeštećene, a hrvatska država im uskraćuje dostojnu počast.

Povratnika je malo, jer, kako navodi predsednik Srpskog nacionalnog vijeća Milorad Pupovac, hrvatska država nije obezbedila uslove koji bi im omogućili normalan život.

Veće takodje ukazuje da u hrvatskoj javnosti, u istupima predstavnika države i društva, ni posle dve decenije nema spomena na stradanje hrvatskih državljana srpske nacionalnsoti, kao ni iskaza moralne i istinske pravne odgovornosti za zločine koji su počinjeni tokom i posle "Oluje".