GSS: Spasili smo više od 1.200 ljudi tokom poplava

Članovi GSS bez razmišljanja kreću u akcije gotovo istog trenutka kada dobiju poziv u pomoć. Njih 250, zajedno sa Sektorom za vanredne situacije MUP Srbije učestvuje u spasavanjima na nepripustupačnim terenima, ali i u vanrednim situacijama, kakve su bile poplave u maju prošle godine.

Jedan od njih je i Nemanja Milić, koji je za proteklih devet godina, učestvovao u više od 100 intervencija GS S-a.

Kaže da su svi spasioci u toj službi povezani istom idejom - kako spasiti ljudski život.

“Drugarstvo je veliki i značajan deo te službe, jer su poznanstva i iskustva sa tim ljudima najveća vrednost”, rekao je Tanjugu Milić.

Ističe i da je velika čast i privilegija biti član takve jedne službe.

Foto: Tanjug

Sećajući se svojih početaka i motiva za pristupanje, rekao je da se još kao dete na skijanju na Kopaoniku divio spasiocima koji su zbrinjavali povređene u teškim uslovima i zamišljao kako će i on kad poraste da postane spasilac.

Objašnjavajući kako izgleda spasavanje, on kaže da se po prijemu informacije da se neko povredio, ona preko radio stanice prosleđuje svim spasiocima koji su tog dana dežurni, na primer na Kopaoniku, a da kreću oni koji su najbližii mestu povrede.

“Po dolasku, lokacija se obeležava i osigurava kako bi drugim skijašima jasno dali do znanja da se na stazi nešto dešava. Pristup povređenom nakon ličnog predstavljanja započinje se vizuelnim pregledom osobe, a zatim se kroz razgovor sa istom prikupljaju informacije o načcinu kako je došlo do povrede, kako se osoba oseća…”, objašnjava Milić.

Kada se ustanovi vrsta i težina povrede, započinje se sa sanacijom povrede i obezbeđuje se adekvatan transport koji će povređenom, kako dodaje, obezbediti najudobniji položaj u toku vožnje do zdravstvene ustanove.

Foto: Tanjug

Kaže i da u takvim situacijama panici nema mesta, da u njima treba ostati smiren i razmišljati samo kako povređenoj osobi pružiti prvu pomoć.

“Ne treba donositi brzoplete odluke, već se koncentrisati na primenu najbezbednijeg scenarija”, rekao je on.

Spasilac GSS Stevan Mesarović dodaje da se njemu dešava da se po završetku pružanja pomoći “preslišava” da li je sve uradio kako treba, da li se pridržavao svih pravila i procedura, ali i toga kako se povređena osoba osećala i da li je nekom svojom greškom “proizveo neku nelagodnu situaciju”.

“Stalno preslišavanje pomaže da održim svoje znanje pružanja pomoći kao i da još bolje reagujem u situacijama sa kojima se susrećemo”, kaže Mesarović.

Njemu, ali i njegovim kolegama, jedna od najstrašnijih situacija bile su majske poplave i onaj momenat u kojem je trebalo odlučiti da li prvo pomoći detetu od dve - tri godine ili starijoj osobi kojoj je pozlilo.

Sa ponosom u glasu je rekao da su ćlanovi Gorske službe spasavanja uspeli da za vreme majskih poplava u Obrenovcu evakuišu oko 1.200 ljudi, što mladih, što starih.

Inače, tokom godine, spasioci GS S svakodnevno pružaju pomoć povređenima na skijaštima u toku zime na Kopaoniku, Staroj planini ili Zlatiboru, a ukupan broj saniranih povreda u toku ski sezone je oko 1.000.

Ono malo slobodnog vremena koje imaju Milić i Mesarović, pošto su zaljubljenici u prirodu, provode u skijanju, planinarenju i jedrenju.

Inače, GS S su davne 1952. godine, osnovali iskusni alpinisti. Sada među 250 članova, osim alpinista, ima i sportskih penjača, speleologa, ronilaca, skijaša, paraglajderista….

U ovoj službi kažu i da bi želeli bi da svoju delatnost prošire na celu teritoriju Srbije i da, poučeni iskustvima od majskih poplava, počnu da obavljaju obuku na brzim vodama i spasavanjima na vodi.