Špigl: Merkel se kandiduje za kancelara i 2017.

Taj list ističe da ona za kancelarsku kandidaturu, četvrtu po redu, ima podršku svoje ''sestrinske'' partije, bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU).

Merkelova, koja će u godini izbora imati 63 godine života i 12 na čelu nemačke vlade, prema tim informacijama, želi, međutim tek 2016. godine da govori i svojoj kandidaturi.

Nejasno je, takođe, da li ona želi kandidaturu za ceo legislativni period do 2021. godine, prenose mediji, navodeći da je šef bavarske CSU Horst Zehofer dao podršku Merkelovoj, koja kod većine Nemaca uživa veliki ugled.

Poslednja anketa ''Dojčlandtrenda'' pokazuje da je 67 odsto Nemaca zadovoljno njenim radom.

Kada je reč o Merkelovoj, njenim planovima i političkoj sudbini, to je naročito, 2013. godine, u vreme pred septembarske savezne izbore, bila jedna od tema o kojoj se puno govorilo.

Nemački magazin ''Štern'' je, ne navodeći izvore, objavio tada da Merkel želi već 2016. godine da se povuče iz politike, što je iz vlade odmah demantovano.

''Štern'' je samo 45 dana pred nemačke savezne izbore, pisao, kao obrazloženje za moguće povlačenje, da će Merkelova 2016. godine imati iza sebe 25 godina karijere na saveznom nivou i 62 godine života, a njen muž, profesor Joahim Zauer 67 i da ona ne planira međunarodnu karijeru, već da s mužem putuje od Aljaske do Ognjenje zemlje.

I ''Bild'' je pisao o prevremenom povlačenju Merkelove iz politike, ali ove godine, kada iza sebe bude imala tačno deceniju kancelarske službe, što je portparol nemačke vlade Zajbert i takođe demantovao.

Povod za diskusiju o povlačenju Merkelove bila je jedna knjiga urednika ''Bilda'' Nikolaus Blomea u kojoj se, između ostalog, ukazuje na to da Merkel želi 2015. godine dobrovoljno da se povuče, pošto ona smatra da je 10 godina na kancelarskoj funkciji maksimum i pošto, veruje se, ne želi da nastupa i na izborima 2017. godine.

Iz redova njenih demohrišćana stigli su i tada demanti, odnosno, potvrde da ona nastupa za ceo legislativni period.

Merkelova je, navodno, više puta u uskim grugovima društva, kako navodi Blome u svojoj knjizi, ukazala na to da ona smatra 10 godina maksimalnim vremenom za kancelarsku službu- a njoj će na jesen 2015. godine biti decenija na čelu nemačke vlade.

Ona je, podseća se, još kao ministar polovinom devedesetih godina prošlog veka, pledirala na to da tadasašnji kancelar i kancelar ''rekorder'' sa više od 16 godina kancelarske službe, njen ''politički otac'' Helmut Kol treba da oslobodi mesto nasledniku.

To što je Kol 1998. godine, ipak, nasupao na izborima i izgubio od Gerharda Šredera, Merkelova je, navode mediji, smatrala za grešku, koji, ukazuje se, ni u kom slučaju ne želi da ponovi.

U medijima su se pojavljivale i špekulacije da bi ona sledeće godine želela da bude izabrana na funkciju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (UN).

To je pisao luksemburški dnevnik ''Luksemburger vort'', što je Zajbert, takođe, odmah demantovao kao neosnovano.

U zenitu leta, kada se politički Berlin odmara, priče o kancelarskoj kandidaturi su jedna od tema pisanja nemačke štampe i tema ne samo demohrišćana, već i socijaldemokrata Zigmara Gabrijela koji, za razliku od Merkelove, stoji loše čak i kod članova svoje stranke.

Sve 35 odsto članova Socijaldemokratske partije (SPD) smatra da bi Gabrijel bio odgovarajući kandidat na saveznim izborima 2017. godine i trebalo da izađe ''na megdan'' Merkelovoj.

U redovima SPD izbila je ovih dana žestoka diskusija oko kancelarske kandidature iz redova SPD, pošto je šef vlade Šlezvig-Holštajna Torsten Albig (SPD) doveo u pitanje da li je socijaldemokratama na saveznim izborima 2017. godine uopšte i potreban kandidat.

''Ta misao, da bi SPD mogla na izborima 2017. godine da se odrekne kancelarskog kandidata, potpuno je suluda'', kritikovala je generalni sekretar SPD Jasmin Fahimi svog partijskog kolegu Albiga.

Albig je, između ostalog, rekao da je Merkel ''veoma dobar kancelar'' i izrazio sumnju da bi Gabrijel uopste mogao da je ''potuče''.