"Srbija udvostručuje napore podrške Srbima na Kim"

Đurić je istakao da se to u prvom redu odnosi na reformu srpskih institucija u pokrajini.

“Ako želimo da naš narod u budućnosti ovde opstane, mora da bude konkurentan kada je reč o obrazovnom sistemu, moramo da popravimo stanje u našem obrazovnom sistemu”, rekao je Đurić.

On je upozorio da u ovom trenutku oko 25 odsto svih zaposlenih u obrazovnom sistemu na teritoriji KiM ne odgovara po svojim stručnim kvalifikacijama i zvanjima pozicijama koje zauzimaju u osnovnim i srednjim školama, pa i čak na univerzitetu.

To, po oceni Đurića, dovodi do toga da naša deca na Kosovu i Metohiji ne dobijaju onu vrstu kvaliteta u obrazoivanju koja se plaća i koja im je neophodna da bi u budućnosti u teškim okolnostima ostali nosioci tereta opstanka srpskog naroda na KiM.

"Naravno, treba da vodimo računa o Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, još uvek nije u potpunosti rešeno pitanje nostrifikacije, odnosno verifikacije diploma, iako nema nijednog valjanog razloga da prištinske institucije ne priznaju diplome koje izdaje Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici", rekao je on.

Direktor Kancelarije za KiM je podsetio da Prištinski univerzitet sa privremeniom sedištem u Kosovskoj Mitrovici poseduje licencu za rad Republike Srbije, ali i licincu za rad međunarodnih organizacija i institucija koje su ovde zadužene za tu vrstu licenciranja.

"Univerzitet je član Evropske asocijacije univerziteta, ali sam uveren da je po kvalitetu Univerzitet daleko iznad većeg broja viskoškolskih ustanova na KiM", rekao je Đurić.

“Neophodno je neodložno priznavanje diploma sa ovog Univerziteta kako bi se omogućilo da ravnopravnost srpskog naroda na KiM ne bude ugoržena”, poručio je Đurić koji se u Kosovskoj Mitrovici susreo sa gradonačelnicima srpskih opština, predsednicima privremenih opštinskih organa i predstavnicima Srba iz kosovskih institucija.

Na početku sastanka, koji je bio otvoren zajavnost, Đurić je kazao da je kao i u prosveti, slična situacija sa zdravstvom, istakavši da će, u saradnji sa Ministarstvo zdravlja Srbije, to biti jedna od stvari koja će biti prioritet u narednom periodu.

“Na papiru imamo 29 zdrastvenih centara, 29 zdravstvenih institucija različitih na KiM, međutim, ne bi se moglo reći da sve one, dugi niz godina unazad, funkcionišu punim kapacitetom. Iako na papiru imamo gotovo jednak broj zaposlenih u zdravstvu kao pre 1999. godine”, rekao je on.

Đurić je istakao da je očigledno da u ovih 15 godina nismo u dovoljnoj meri sistem prilagodili, optimizovali i učinili ga bližim korisnicima zdtravstvenih usluga na KiM.

“Bilo je mnogo pomoći donacija operature dobre volje ljudi da se pomogne kada je u pitanju zdravstvo, a premalo ekspertize, premalo ljudi koji su zaista neprekidno na terenu u zdrastvenim centrima, premalo dobrog menadžmenta u institucijama”, primetio je Đurić.

U saradnji sa Ministarstvom zdravlja, mapiramo te probleme i narednih meseci pripremićemo program kako da zdrastvene institucije sa onim kapacitetima koje imamo na raspolaganju, bez smanjenja broja zaposlenih, ali sa optimizacijom organizacije u institucijama pružaju bolju uslugu, rekao je on.

“Ništa nama ne znači da na papiru imamo 29 zdrastvenih ustanova, ako u praksi znamo na šta možemo da se oslonimo. Veliko priznanje odajem lekarima koji u teškim uslovima na KiM rade. Moramo zajedno da se pobrinemo da oni imaju neuporedivo bolje uslove”, naglasio je Đurić.