"Kulturna baština na Kosovu ostaje srpska"

Ali, Srbija mora da obezbedi da naše nasleđe na Kosovu dobije zaštitu time što bi se u Unesku vodilo kao srpska pravoslavna kulturna baština na Kosovu, rekao je Tanasković.

On je agenciji Beta rekao da se trenutno srpska kulturna baština na Kosovu vodi pod opštim zaglavljem "Srbija" i da je na nedavno održanoj sednici Komiteta za svetsku baštinu u Bonu, bez diskusije doneta odluka da su u pitanju srednjovekovni spomenici na Kosovu, a da je u zagradi navedno "Srbija".

Prema njegovim rečima, pošto se u Unesku sve klasifikuje i vodi na teritorijalnom principu, eventualnim članstvom Kosova u toj međunarodnoj organizaciji smatralo bi se da se srpsko spomeničko nasleđe nalazi na teritoriji države Kosovo, zbog čega bi Srbija morala da povede ozbiljnu akciju.

"Moralo bi se obezbediti da naše nasleđe dobije zaštitu, za šta bi garancije morala da daje međunarodna zajednica i nužno je da bi se, u takvom neželjenom slučaju, vrlo precizno u Komitetu za svetsku baštinu i Unesku moralo naglasti da je reč o sprskoj pravoslavnoj kultrnoj baštini na Kosovu, a nikakvo baštini Kosova", rekao je Tanasković.

On je naglasio da je javnost u Srbiji zabrinuta zbog pitanja vlasništva nad baštinom i naveo da su, uprkos pokušajima vlasti u Prištini, pravno gledano spomenici u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve.

"U tom smislu ne može biti nikakvog imovinskog spora, niti se to može promeniti ulaskom Kosova u Unesko, ali je sasvim sigurno da će biti mnogo pokušaja da se to relativizuje i da se čvršće veže za samu strukutru države Kosovo, na putu ka njegovoj albanizaciji, što bi po meni bio neki daleki i neostravljiv cilj", kazao je on.

Tanasković je kazao i da sam zahtev za prijem Kosova u članstvo još nije stigao u Unesko i naglasio da se to "ne može se smatrati samo nekim tehničkim kašnjenjem".

"Zahtev je upućen preko Unmika, a obavljanjem uloge prenosioca ovakvog pisma Unmik izlazi iz mandata međunarodnog prisustva na Kosovu... Ako se ispravno tumači (mandat) Unmik ne bi mogao da prihvati ulogu pismonoše", rekao je Tanasković.

On je kazao da ukoliko zahtev stigne do Izvršnog komiteta Uneska, tada je sve u rukama dražava članica koje većinom glasova odlučuju o predlogu za prijem novih članica.

Tanasković je naglasio da je trenutni sastav Izvršnog komiteta "matematički nepovljan za Srbiju, jer su od 58 država članica, 33 priznale Kosovo".

"Pošto se može pretpostaviti da bi bilo dosta uzdržanih glasova, a oni se ne broje, naš cilj bi bio da te države (koje bi se uzdržale) navedemo da glasaju protiv", kazao je Tanaskovć.

Prema rečima ambasadora Tanaskovića, ako predlog (za prijem Kosova u članstvo) dobije nadpolovičnu većinu, onda on ide kao preporuka na Generalnu konferenciju Uneska, koja bi trebalo da se održi u novembru, a koja ima 195 članica.

"To je veliki broj dražava i situacija je onda složenija i za konačni ishod postoji više mogućnosti", rekao je Tanasković i podsetio da je Kosovo do sada priznalo 111 država.

"Kosovo nije država sa punim međunarodnim subjektivitetom, pa prema tome ne bi moglo da bude članica Uneska i to je glavni argument, ali njega obesnažuje politička realnost, da je 111 država priznalo Kosovo", upozorio je Tanasković.

Od 159 članica Uneska, tri nisu članice UN, među kojima je i Palestina, a samo jedna članica UN nije članica Uneska - Lihtenštajn.

Budući da Kosovo nije članica UN za njegov prijem u Unesko trebalo bi da glasa dvotrećinska većina Generalne konferencije Uneska.