Srebrenica: Rat Orićem i rezolucijama

Na lokalnom nivou najviše se „lomilo“ oko odlaska premijera Srbije Aleksandra Vučića na komemorativni skup u Srebrenici 11. jula, dok se na globalnom nivou polemisalo o Nacrtu rezolucije o Srebrenici koju je Velika Britanija podnela Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Vučić u Srebrenici

foto: Beta

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je još u maju nagovestio da neće prisustvovati komemorativnom skupu u Srebrenici, što je iz njegovog kabineta početkom jula potvrdio savetnik predsednika Ivan Mrkić.

Odluka o poseti premijera Vučića Srebrenici „visila je u vazduhu“ duže vreme, a hapšenje bivšeg komandanta muslimanske vojske u Srebrenici Nasera Orića 10. juna u Švajcarskoj po poternici Srbije, „podgrejalo je atmosferu“ na relaciji Beograd-Srebrenica.

Načelnik opštine Srebrenica i predsednik organizacionog odbora za obeležavanje 20. godišnjice masakra u Srebrenici Ćamil Duraković je poručio Vučiću da ne dolazi u Srebrenicu ukoliko ratni komandant muslimana Srebrenice Naser Orić ne bude na slobodi do 11. jula.

Premijer Vučić je tada izjavio da je “spreman, ako Bošnjaci budu želeli i ako to za njih nije dodatna poteškoća, da oda počast muslimanskim žrtvama u Srebrenici” i dodao da Srbija ne sme da odustane od zahteva za izručenje Orića i procesuiranje. Orić je nekoliko dana kasnije, ipak, izručen BiH, što je izazvalo nezadovoljstvo srpskih vlasti, a premijer Aleksandar Vučić je rekao da je takva odluka politički motivisana i da nije nimalo pravedna.

Posle odluke da Naser Orić bude izručen BiH, načelniku Srebrenice Ćamilu Durakoviću dolazak Vučića u Srebrenicu nije predstavljao problem, što je i potvrdio izjavom da je srpski premijer dobrodošao.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Mladen Ivanić koji neće prisustvovati obeleževanju godišnjice zločina u Srebrenici izjavio je da je „nerealno da bilo ko iz srpskog naroda 11. jula bude prisutan u Srebrenici“. Premijer Vučić otićiće u Srebrenicu. Odluku srpske vlade da predstavlja Srbiju na komemorativnom skupu u Srebrenici saopštio je pet dana pred obeležavanje 20. godišnjice genocida nad Bošnjacima.

“Vreme je da pokažemo razliku između nas i njih, kao i da pokažemo da smo spremni na pomirenje. Zbog toga smo jednoglasno doneli odluku da ja kao predsednik Vlade Srbije predstavljam Srbiju u Srebrenici 11. jula. Zašto smo doneli takvu odluku? Zato što smatramo da mi Srbi, koji smo mnogostradalni narod, imamo obavezu da poštujemo tuđe žrtve. Samo će tako oni da poštuju naše“, naveo je Vučić.

Mnogi su ovu odluku pozdravili karakterišući je kao raskid sa 90-tim godinama i politikom koja je tada vođena, ali i kao pokušaj, način i doprinos pomirenju u regionu.

Međutim, ima i onih kojima dolazak premijera Srbije u Srebrenici predstavlja “trn u oku”. Najglasniji među njima, načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković rekao je:

“Nećemo dozvoliti da dostojanstvo žrtava genocida nego ponizi i pogazi. Ako nema priznanja genocida nema ni iskrenog kajanja. Sada je na Vučiću da oceni na šta će svesti svoju posetu 11. jula - da li dolazi da prizna i pokaje se u ime srpskog naroda ili dolazi da nas ponizi i negira.”

Istog dana, samo za drugi medij, Duraković je izjavio da mu je Vučića "najviše žao u ovom momentu", jer uprkos svim dešavanjima na Balkanu pokušava da napravi istorijski zaokret u procesu pomirenja. Dodao je da je srpski premijer “dobrodošao” na komemorativni skup.

Rezolucija razdora

foto: Tanjug

Početkom juna, Velika Britanija najavila je Nacrt rezolucije o Srebrenici koju će predložiti u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Predlog rezolucije pretrpeo je brojne izmene tokom mesec dana, od prve verzije u kojoj je reč genocid spomenuta 35 puta, a pomirenje samo tri puta, do konačne verzije, koja je ocenjena kao nepovoljnija za Srbiju od prethodnih, a u kojoj se ocenjuje da prihvatanje tragičnih događaja u Srebrenici kao genocida predstavlja preduslov za pomirenje i pozivaju politički lideri na svim stranama da priznaju i prihvate činjenice o zločinima iz prošlosti.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je povodom britanske rezolucije da Srbija nije iznenađena tim dokumentom i da je znala kakve su namere Velike Britanije.

On je tada rekao i da će rukodovdstvo Srbije učiniti sve da zaštiti nacionalne interese navodeći da je poslao pismo ministrima spoljnih poslova pet stalnih članica SB UN.

Ruski ambasador u BiH Petar Ivancov je izjavio da je britanska rezolucija o Srebrenici neprihvatljiva za Rusiju i onakva kakva je “nema pravo da postoji”.

U međuvremenu, poslednjeg dana juna, Rusija je predala SB UN nacrt rezolucije o BiH, kao protivtežu britanskom dokumentu. U ruskoj verziji rezolucije reč "genocid" se pominje na jednom mestu, a Srebrenica nigde.

S ruskom rezolucijom celokupna situacija se zahuktala, a izjave sa svih strana preplavile su naslovne strane i udarne termine u medijima.

Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović podržao je britansku rezoluciju o Srebrenici, dok su poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske bili ubeženi da SB UN neće usvojiti taj dokument koji je, kako su istakli, destabilizovao situaciju u BiH.

Za predsednika Republike Srpske Milorada Dodika usvajanje Rezolucije o Srebrenici koju je predložila Velika Britanija SB UN predstavlja raspad BiH.

Spekulisalo se da će Srbija od Rusije zatražiti da stavi veto na britansku rezoluciju u SB. Premijer Srbije je jednom prilikom izjavio:

"Ukoliko taj dokument bude usvojen pred Savetom bezbednosti, a Rusija ne stavi veto, Republika Srpska će znati da ima samo Srbiju, a naša zemlja da u teškim trenucima može da se osloni samo na sebe."

Predsednik Srbije uputio je 2. jula pisma svim šefovima država članica SB UN, želeći da ih upozna zašto ne bi bilo dobro da to telo usvoji rezoluciju o Srebrenici.

Ipak, diplomatska koplja lomila su se najviše između Velike Britanije i Rusije i to do poslednjeg trenutka.

Dok je ambasador Velike Britanije pri UN-u Metju Rajkroft naglašavao značaj rezolucije koju predlaže njegova zemlja, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin isticao je da je smisao britanske rezolucije da se na Srbe i Srbiju okači etiketa genocid.

Tačka usijanja dostignuta je 7. jula, na dan kada je trebalo da bude održana sednica Saveta bezbednosti na kojoj bi se raspravljalo o britanskom predlogu rezolucije o Srebrenici.

Sednica je odlagana dva puta tog dana, a onda je pomerena za 8. jul.

Do pomeranja zasedanja došlo je zbog neslaganja oko teksta rezolucije, a Kina je predložila da se glasanje o britanskom predlogu rezolucije o Srebrenici odloži dok se ne postigne konsenzus svih članica SB.

Pojavila se informacija da je Rusija članicama Saveta bezbednosti UN saopštila da planira da uloži veto na tekst britanske rezolucije, nakon čega su sazvane hitne konsulatacije. Velika Britanija i SAD su pokušavale da uvere Rusiju da ne ulaže veto.

Rusija je, 8. jula, tokom glasanja o rezoluciji o Srebrenici u SB UN, uložila veto i rezolucija o Srebrenici nije usvojena.

Nakon jednog "ne", dva "da"

Foto: Beta/AP, arhiva

Ruski veto izazvao je oštre kritike Velike Britanije i SAD-a, a osudile su ga i misije Nemačke i Albanije u UN.

Dan nakon ruskog veta u Savetu bezbednosti, Predstavnički dom Kongresa SAD-a jednoglasno je usvojio Rezoluciju o Srebrenici kojom se zločin iz jula 1995. godine definiše kao genocid i osuđuju sve izjave koje osporavaju taj termin.

U toj rezoluciji se navodi da su pre 20 godina vojnici bosanskih Srba sistematski ubili više od 8.000 ljudi u području koje je progašeno „sigurnom zonom UN-a“.

Nekoliko sati kasnije, istoga dana, i poslanici Evropskog parlamenta usvojili su rezoluciju kojom se oštro osuđuje zločin u Srebrenici, koji se u skladu sa presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde, označava kao genocid.

Kao odgovorne za masovnu egzekuciju više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka iz Srebrenice označene su "snage bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladića, uz učesće paravojnih i neregularnih jedinica".

U tekst rezolucije ubačena su i dva amandana predlagača rezolucije Ivana Jakovčića, hrvatskog zastupnika u EP, kojima se osuđuje rusko stavljanje veta na britansku rezoluciju o Srebrenici u SB UN i pohvaljuje se odluka da se 11. jul proglasi danom žalosti u BiH radi sećanja na nastradale žrtve.

Inače, prošle nedelje je pres služba EP saopštila da će to telo obeležiti 20. godišnjicu genocida u Srebrenici, ali da "neće donositi posebnu rezoluciju o tome".

Usvajanje ove rezulicije se, inače, dogodilo nekoliko dana pošto je pres služba EP saopštila da će to telo obeležiti 20. godišnjicu genocida u Srebrenici, ali da "neće donositi posebnu rezoluciju o tome".

Ruskim vetom u SB UN, usvajanjem rezolicuja u Kongresu SAD I Evropskom parlamentu i, kako je naveo predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić, veoma napetom atmosferaom u BiH, otvoreno je pitanje bezbednosne procene Vučićeve posete Srebrenici.