EP usvojio Rezoluciju o Srebrenici

U Rezoluciji se zločin u Srebrenici, u skladu sa presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde, označava kao genocid.

Kao odgovorne za masovnu egzekuciju više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka iz Srebrenice označene su "snage bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladića, uz učesće paravojnih i neregularnih jedinica". "To je najveći ratni zločin koji se desio u Evropi nakon Drugog svetskog rata", piše u rezoluciji.

U tekstu rezolucije se podseća da se oko 1.200 Srebreničana još vode kao nestali, kao i da su na hiljade žena i dece deportovane, a mnoge žene su i silovane.

"Tragični događaji u Srebrenici su ostavili duboke emocionalne ožiljke i stvorili dugotrajne prepreke političkom pomirenju naroda Bosne i Hercegovine", piše u tekstu.

Ističe se i suodgovornost Ujedinjenih nacija, koje nisu ispunile mandat da zaštite stanovnike "zaštićenih zona".

U rezoluciji se najoštrije osuđuje ne samo genocid u Srebrenici, nego i svi ostali zločini u ratu u bivšoj Jugoslaviji, a porodicama žrtava se upućuju izrazi saučesća.

"Evropski parlament najoštrije osuđuje genocid u Srebrenici i svečano objavljuje da se tako jeziv zločin nikada ne sme ponoviti i da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se ne ponovi ; odbija se svako poricanje, relativizacija i neistinito tumačenje genocida", ističe se se u dokumentu.

U tekst rezolucije ubačena su i dva amandana predlagača rezolucije Ivana Jakovčića kojima se osuđuje rusko stavljanje veta na britansku rezoluciju o Srebrenici u SB UN i pohvaljuje se odluka da se 11. jul proglasi danom žalosti u BiH radi sećanja na nastradale žrtve.

Iz finalne verzije teksta je, međutim, izbačen zahtev poslaničke grupe narodnjaka (EPP) da se za učesće u genocidu okrive i “neregularne policijske snage koje su na bosansku teritoriju ušle iz Srbije”.

Poslanik Ivan Jakovčič, koji je inicijator rezolucije, je istakao da ona nije uperena protiv Srbije i srpskog naroda, već je cilj da se obezbedi da se takav zločin više ne ponovi.

U ratu su svi činili zločine, pa i pripadnici mog naroda”, rekao je hrvatski poslanik i dodao da je dobro i važno što će premijer Srbije Aleksandar Vučić prisustvovati komemoraciji žrtvama Srebrenice u Potočarima u subotu.

Gotovo svi poslanici su tokom današnje debate govorili o potrebi pomirenja i izgradnji zajedničke budućnosti, ukazujući da je i Evropska unija, nastala na ruševinama Drugog svetskog rata, primer da je to moguće.

Jedan od retkih disonantnih glasova čuo se od strane slovačkog poslanika sa krajnje levice Miroslava Ransdorfa, koji je za rat u BiH okrivio Sjedinjene Američke Države, a za srebreničku tragediju komandanta bosanskih snaga Nasera Orića. Inače, prošle nedelje je pres služba EP saopštila da će to telo obeležiti 20. godišnjicu genocida u Srebrenici, ali da "neće donositi posebnu rezoluciju o tome".