Obeleženo 73 godine od bitke na Kozari

Ceremoniji su prisustvovali predsednik RS Milorad Dodik i ministar za rad Aleksandar Vulin.

Godišnjica je obeležena u zajedničkoj organizaciji odbora za nagovanje tradicije oslobodilačkih ratova Republike Srpske i Srbije, a Vulin je tom prilikom poručio da reč genocid ne ide uz narod stradalnika koji je "na oltar sveljudske slobode dao 10.000 dečjih glava".

"Nekakvim rezolucijama najavljuje se udar na Republiku Srpsku i srpsku istoriju. Tako se i danas pravljenjem nove lažne, nikako utemeljene istine, pokušava promeniti stanje na Balkanu", naglasio je Vulin i dodao da Republika Srpska nije nastala na genocidu i zločinu već na otporu ponavljanja zločina.

Vulin je naveo da Republika Srpska kao garant Dejtonskog sporazuma želi mir i da Srbija neće dozvoliti da se Republika Srpska umanji ili promeni.

"Mir je reč koju smo tražili svih ovih godina. To je reč na kojoj Srbija definiše svoju politiku i u danima koji su pred nama Republika Srpska i Srbija će zajedno stajati", rekao je Vulin.

On je dodao da će Srbi biti protiv zla gde god se ono pojavilo.

"Teške su rane naroda mog, umesto da ih zaleče, da pomognu da zaplaču sa nama, da nađu mir, kosti pravednika i mučenika rane nam vređaju, daju nam imena koja ne zaslužujemo i stavljaju na stranu na kojoj nikada nismo bili", istakao je Vulin.

On je poručio da se ratovi iz 90-ih godina ne mogu razumeti bez sećanja šta se dogodilo u Drugom svetskom ratu ako se ne zna dubina Jasenovačkih užasa.

"Ove planine su nahranile jasenovačko zlo, zato nemojte stavljati reč genocid uz narod Jasenovca i Jadovna", rekao je Vulin.

Bitka na Kozari započela je u junu 1942. godine, kada je 11.000 Nemaca, zajedno sa oko 20.000 ustaša i domobrana, započelo ofanzivu na narod i borce Kozare i Potkozarja.

Protiv nadmoćnog neprijatelja borilo se svega 3.000 partizana iz Drugog krajiškog odreda. Goloruki narod spasavao se u zbegovima.

U noći 3. jula, neke partizanske jedinice probile su obruč, ali puno naroda i boraca nije uspelo da se provuče. Oni koji nisu pobijeni, odvedeni su u koncentracione logore, mahom u Jasenovac i Staru Gradišku.

Prema ustaškim i nemačkim dokumentima, u kozaračkoj ofanzivi je zarobljeno 68.000 ljudi.

Oni koji nisu pobijeni, odvedeni su u koncentracione logore, mahom u Jasenovac i Staru Gradišku.

Na mesti proboja obruča u jugozapadnom delu Kozare danas se nalazi spomenik nazvan "Patrija".