"Ovde je precenjen značaj rezolucije"

Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zvuči ozbiljno, ali stručnjaci za međunarodno pravo kažu da njene posledice ne moraju biti baš takve.

Pošto se britanski predlog ne poziva na Glavu 7 Povelje Ujedninjeih nacija, nema ni obaveznosti ni sanckija koje bi sledile ako se rezolucija ne primenjuje.

"Domet i značaj ove rezolucije, ako uopšte dođe do njenog usvajanja, su ovde zaista predimenzionirani i precenjeni. I Haški tribunal je u nizu presuda, i Međunarodni sud pravde, su utvrdili da je u Srebrenici počinjen genocid i to se u najvećem delu sveta uzima kao istorijska činjenica, o tome se uveliko uči i to će biti tako bez obzira da li mi Srbi prihvatamo da li je u Srebrenici počinjen genocid ili ne", kaže Ivan Jovanović, stručnjak z ameđunarodno pravo.

I zato je u međunarodnim odnosima jasno šta je jače - odluka suda pravde ili rezolucija Saveta bezbednosti.

"To su neuporedive veličine. Presuda MSP postaje deo međunarodnog prava i kao takva postaje deo unutrašnjeg prava involviranih zemalja članica. Rezolucija je politički dokument koji nema tu snagu i značaj", kaže Pavle Jevremović, nekadašnji ambasador u UN.

Posebnu pažnju privukao je član po kome se od država očekuje da promene svoje obrazovne programe i uče buduće generacije o srebreničkom genocidu.

"Savet bezbednosti niti ima mehanizme da proverava da li je to tako niti se ikada desilo, a oni često pozivaju države da nešto u svojim edukativnim programima promene. Nije se nikad desilo da neka država koja to ne primeni, snosi neke konsekvence", Jovanović.

Čak i da se rezolucija nađe pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, stvar se ne bi mnogo promenila - ni ovo telo nema mehanizme da proverava da li se neobavezna rezolucija sprovodi.