Đurović: Srbiji preti humanitarna kriza

Radoš Đurović je u izjavi za Tanjug ukazao da to nikako ne bi smelo da se dogodi, a pošto Srbija nije članica EU, potrebna joj je pomoć u rešavanju tog problema.

Odluku Mađarske o podizanju ograde duž granice sa našom zemljom, Đurović smatra neprihvatljivom i ističe da to neće zaustaviti priliv migranata.

To bi, kako kaže, Srbiju s jedne strane suočilo sa zidom, a s druge sa masovnim prilivom migranata.

"Zid će usporiti migraciju, što samo znači da će izbeglice duže boraviti u Srbiji. U većini slučajeva, preko 98 odsto svih koji dolaze, ne žele tu i da ostanu pošto su došli na korak od cilja ka kojem su se uputili", objasnio je Đurović.

Zato je, kaže, nerealno očekivati da Srbija bude njihova krajnja destinacija, ali će svakako biti zemlja njihovog dužeg boravka, što iziskuje i određena finansijska sredstva.

Đurović je kritikovao pojedine medije koji, kako tvrdi, o migrantima pišu senzacionalistički, a sve s ciljem podizanja tiraža.

On je kao netačne odbacio informacije da među migrantima ima teških i zaraznih bolesti poput tuberkuloze, kolere, šuge...

"To su besmislice", tvrdi i dodaje da je reč o umornim i iscrpljenim, ljudima koji su dugo pešačili, promrzlim ili gladnim.

Đurović smatra da bi povodom tih spekulacija o postojanju teških bolesti među migrantima trebalo da se oglasi i ministar zdravlja Zlatibor Lončar i na taj način javnosti stavi do znanja da to nema nema nikakvog osnova.

Ti ljudi, prema njegovim rečima, svakako zaslužuju da dobiju privremenu zdravstvenu zaštitu jer je to jedini način da se zaštite i oni, a i građani da budu mirni.

Ukazao je da migranti zaslužuju i druge vidove privremene zaštite s obzirom na to da među njima ima i onih koji dolaze i bez ličnih dokumenata.

S druge strane, ima i onih koji su u opasnosti da budu na razne načine pokradeni, da im se, na primer, smeštaj i hrana naplaćuje više, ali i da budu zloupotrebljeni od krijumčara i trgovaca ljudima, rekao je Đurović.

"Da bi se to izbeglo i da migranti ne bi bili satanizovani u lokalnim sredinama, potrebno je da oni budu vidljivi. Druge opcije nema", izričit je Đurović.

Što pre to shvatimo, pre ćemo, kaže, početi da rešavamo ovaj problem.

Problem, ističe, neće nestati sam od sebe ili tako što ih mi nećemo registrovati, a ignorisanje njihovog prisustva ide na ruku krijumčarenju i kriminalu.

"Ti ljudi, samim tim što su izbeglice, zaslužuju minimum ljudskog dostojanstva, zaslužuju da budu vidljivi u sistemu. Zato je neophodno organizovati prihvatne centre i obezbediti im sve vrste privremene zaštite", kazao je Đurović i dodao da bi tražiocima azila trebalo obezbediti lična dokumenta.

Mnogi imaju novac na računima banka, ili im novac šalje rodbina, a bez ličnih dokumenata oni taj novac ne mogu da koriste, rekao je Đurović.

Dačić: Problem sa migrantima zahteva jedinstven odgovor čitave EU

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da problem sve većeg broja migranata iz ratom zahvaćenih područja zahteva jedinstven odgovor čitave Evropske unije i da je u tom pogledu Srbiji potrebna pomoć.

"Mi činimo sve što je u našoj moći i stalno pratimo situaciju", kazao je Dačić, komentarišući odluku Mađarske da zbog migranata podigne ogradu duž granice sa Srbijom.

Dačić je novinarima u Nikincima rekao da to podseća na neka stara vremena, ali da odluka Mađarske nije usmerena protiv Srbije i bilateralnih odnosa dve zemlje, već je njen pokušaj da reši problem.

"Ipak jeftinije bi bilo da smo uveli jedinstveni elektronski nadzor na granicama, nego pravljenje ograde", kazao je Dačić. ;

U selu Nikinci kod Rume održana je konferencija za novinare Komesarijata za izbeglice povodom projekta Regionalnog stambenog zbrinjavanja.

Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport koji je tim povodom u ikincima, složio se s Dačićem u stavu da je pitanje migranata problem svih zemalja članica EU.

Devenport je najavio da će zbog velikog priliva migranata uskoro sa zemljama regiona biti organizovan poseban sastanak.

Devenport je rekao da je delegacija EU u stalnom kontaktu s predstavnicima Vlade Srbije, da prati stanje i da nastoji da pomogne koliko može.