Kabinet Nikolića: Srbija da traži veto od Rusije

"Rusija može da nas podrži u našoj odluci, ali ne mora", kazao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

"Ne mislimo baš ništa dobro o rezoluciji o Srebrenici koja se priprema za usvajanje u UN, od motiva, preko sadržaja i poruka nama, koje se žele postići, sve do jasnih upozorenja, opet nama, a ne onima koji su kroz celu istoriju činili genocid na tuđim, na primer Belgija, pa i na svojim teritorijama, recimo, Nemačka i Turska. Ta užasna pojava, užas koji se dogodio u Srebrenici je toliko politizovan da izaziva mučninu", ističu za "Danas" sagovornici sa Andrićevog venca, iz kabineta predsednika Srbije Tomislava Nikolića, upitani kakav je stav predsednika o rezoluciji o srebreničkom genocidu koja se priprema za usvajanje u UN, 7. jula.

Oni napominju da "Srebrenica nije izolovana pojava, desila se u građanskom ratu, posle brojnih pokolja srpskog civilnog stanovništva u okolini te iste Srebrenice".

"Srbija treba da traži podršku Rusije u Savetu bezbednosti UN da blokira usvajanje te rezolucije. I to obavezno, ne samo od Rusije, treba svima u SB UN objasniti da zločini ove vrste nisu naša izmišljotina, da su se bar osvrnuli na naciste i ustaše, na prvi genocid u istoriji, na Jermene, o čemu se dvadesetak zapadnoevropskih parlamenata izjašnjavalo, i ništa, samo Srebrenica i jedna presuda Krstiću", kategorični su u kabinetu predsednika Nikolića.

Potpredsednik Vlade Srbije i šef diplomatije Ivica Dačić nije siguran da li bi Rusija podržala stav Srbije povodom rezolucije o Srebrenici koju Velika Britanija priprema za Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, uoči obeležavanja dvadeset godina od srebreničkog genocida.

Na pitanje "Danasa" da li bi Rusija odlučila da ne uloži veto u slučaju da Srbija podrži taj tekst, ili bi ga uložila, ako Srbija ne bude stala iza rezolucije, Ivica Dačić je odgovorio: "Rusija može da nas podrži u našoj odluci, ali ne mora".

Na pitanje kojoj je on odluci bliži - podršci teksta rezolucije, ili odbacivanju, Dačić je rekao da ne zavisi sve samo od njega.

"Kada se premijer Aleksandar Vučić bude vratio iz Osla, reći će šta je odlučio i šta ćemo raditi", istakao je Dačić.

On je ponovio da Srbiju niko ništa ni ne pita u vezi sa rezolucijom, odnosno da se pitaju samo "članice Saveta bezbednosti UN".

Prema navodima "Danasovih" sagovornika iz Vlade Srbije, premijer Srbije će konačnu odluku u vezi sa rezolucijom o Srebrenici doneti do kraja ove nedelje.

On je juče boravio u Švajcarskoj, zemlji u kojoj je uhapšen Naser Orić, po poternici Srbije.

Na pitanje "Danasa" da li će tokom posete Švajcarskoj biti tema Naser Orić, s obzirom na to da je njegovo hapšenje oštro kritikovano u Bosni i Hercegovini, što je rezultiralo otkazivanjem posete predsednika Tomislava Nikolića Sarajevu, ali i rečima nedobrodošlice Vučiću na komemoraciju u Potočarima, 11. jula, sagovornici "Danasa" dali su odrečan odgovor.

"Poseta premijera Srbije Švajcarskoj nema veze sa Naserom Orićem. Ovde smo na ekonomskom forumu i obilazimo škole gde je uveden sistem dualnog obrazovanja", napominju sagovornici.

Kako saznajemo, odluka Srbije u vezi sa rezolucijom o Srebrenici neće biti saopštena kada i odluka o tome da li će Vučić biti prisutan na obeležavanju 20 godina od genocida u Srebrenici.

"Ta odluka će biti svakako doneta do posete nemačke kancelarke Angele Merkel, 7. jula", ističu za "Danas" u Vladi Srbije.

Kako je "Danasu" rečeno u sedištu UN u Njujorku, još nije utvrđeno da li će tekst rezolucije biti pred Savetom bezbednosti ili Generalnom skupštinom UN.

"U Savetu bezbednosti stalni članovi (Rusija, Kina, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska) imaju pravo veta i mogu blokirati usvajanje bilo koje odluke, dok u Generalnoj skupštini većina odlučuje. Samo odluke Saveta bezbednosti su obavezujuće za sve države članice", ističu u UN.

S druge strane, iz Rusije stižu signali jasnog protivljenja tekstu rezolucije, iako stav Srbije još nije ni saopšten.

"Zapad rezolucijom o Srebrenici želi da signalizira da može da pokrene mehanizme koji mogu biti udar na autoritet i imidž Srbije jer nije uvela sankcije Rusiji", istakao je šef Odbora za inostrane poslove Državne dume Saveta Ruske Federacije u Srbiji Aleksej Puškov.

On je dodao da je to i pokušaj da se Srbija zavadi sa muslimanskim narodima i ukazao da nije neophodno da se taj dokument usvoji, uz obrazloženje da bi od njegovog donošenja bilo više štete nego koristi. Puškov je na predavanju o aktuelnim spoljnopolitičkim pitanjima na Univerzitetu Karić istakao da u Srebrenici nije bio genocid i upitao zašto se onda ostali slučajevi sličnih zločina na teritoriji Evrope ne razmatraju na taj način. Kao primer naveo je stradanje stanovnika u Ukrajini istakavši da je život tamo izgubilo 6.500 ljudi.

U nacrtu rezolucije Velike Britanije o Srebrenici, čiji tekst objavljuje srpska i bosanska štampa, osuđuje se svako poricanje genocida u Srebrenici. Na clanice UN se apeluje da lekcije o ovakvim zločinima uđu u školske udžbenike.

"U Nacrtu rezolucije o Srebrenici piše da se na najstrožiji način osuđuje genocid, nasilje, kršenje ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, te genocid u Srebrenici. Važan je podatak i da se Rezolucijom osuđuje svako negiranje genocida", prenosi bosanski portal Klix.ba.

"Pozivaju se države članice da razviju obrazovni program koji će obrazovati buduće generacije lekcijama naučenim iz prethodnih genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti, kako bi se sprečilo njihovo ponavljanje", navodi se u nacrtu rezolucije koji prenosi portal. "Rezolucijom se izražava i saosećanje sa žrtvama na svim stranama u konfliktu u Bosni i Hercegovini i njihovim porodicama, te se pozivaju države članice da nastave sa osiguravanjem pravde i pružanja podrške preživelima i to pre svega žrtvama seksualnog zlostavljanja.

Države se pozivaju da spreče i bore se protiv genocida i kršenja međunarodnog prava, te da zaštite stanovnike od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti.

Takođe, "pozdravljaju se istrage i izručenja optuženih za genocid u Srebrenici, a podvlači se i fundamentalna važnost pomirenja bazirana na dijalogu u BiH".