Za 5 godina u porodicama ubijeno 98 muškaraca

Najviše njih ubila su vlastita deca, ali bilo je i onih koje su ubile sadašnje ili bivše, venčane ili nevenčane supruge, očevi, braća, unuci, zetovi, pašenozi, stričevi, ujaci, očusi...

U dva slučaja, kažu u MUP, usmrćene su i osobe koje su se zatekle na mestu porodičnog okršaja. U jednom je to bio nevenčani suprug bivše žene, a u drugom komšija i policajac.

Policijska statistika pokazuje i da su u porodičnim ubistvima u kojima su stradali muškarci najčešće korišćeni nož, sekira, oštri i tupi predmeti, makaze i vatreno oružje. Neke muškarce ubile su kćerke i supruge jer nisu mogle da trpe dugogodišnje nasilje.

Dušan Stojković iz Ćuprije, zamenik predsednika NVO "Muška sigurnost - sigurnost za sve", koja je osnovala jedinu sigurnu kuću za muškarce u našoj zemlji, kaže da je i sam bio žrtva nasilja bivše supruge i njenih kćeri iz prvog braka. Nasilje je rezultiralo batinama bejzbol palicom, gaženjem i šutiranjem. O tome ima nalaze sudskih veštaka. I on je supruzi tom prilikom naneo lakše telesne povrede. Međutim, sud je poverovao njegovoj ženi, koja ga je optužila za zlostavljanje. Posle pritvora, osuđen je na uslovnu osudu i zabranu prilaska svojoj kući.

“Kada sam konačno ušao u kuću, posle tri godine, zatekao sam dugove, sve je bilo poharano i rasprodato. Imao sam jednu od najvećih uzgajivačnica rasnih pasa u Evropi. Uzgajivačnica je uništena, a psi prodati. U mojoj kući su se skupljali narkomani i dileri droge“, tvrdi Stojković.

On ističe da se "Muška sigurnost" generalno bori protiv nasilja: i nad ženama, i nad decom, ali i nad muškarcima. Ali, kod nas je, kaže, priča o nasilju jednosmerna ulica, gde se tretiraju samo određene vrste nasilja.

“Ono, međutim, ne prepoznaje ni polove, ni granice, ni godine. Cilj nam je da podaci o nasilju nad muškarcima izađu na videlo. U Americi 35 odsto porodičnog nasilja vrše muškarci nad ženama, 30 odsto žene nad muškarcima, a ostalo je nasilje nad decom i starima“.

Kroz mušku sigurnu kuću u Ćupriji za tri godine prošlo je više od 100 ljudi, kaže predsednik Dušan Trifunović. Neki su boravili u dnevnom smeštaju, a drugi su ostajali i po nekoliko meseci. Javljali su im se ljudi ne samo iz Srbije, već i iz Crne Gore i sa Kosmeta. Bilo je neobrazovanih i obrazovanih, poljoprivrednika i profesora univerziteta. Obratio im se čak i jedan poslanik, jedan zamenik ministra, pa čak i jedan sveštenik iz Svilajnca.

“Muškarci trpe nasilje dugi niz godina jer se stide da priznaju da su žrtve. Retko sami prijavljuju nasilje, umesto njih to najčešće čine njihove sestre i majke. Među žrtvama ima različitih obrazovnih i socijalnih profila, ljudi iz ruralnih i urbanih sredina, a zajedničko im je da su najčešće stariji od 40 godina. Do nasilja obično dođe kada se porodica već skući i deca poodrastu, pa osete ili ekonomsko blagostanje ili bedu“, kaže Trifunović.

Agresivne žene, po rečima koordinatora muške sigurne kuće, najradije koriste psihoteror, omalovažavaju partnere da su nesposobni da obezbede porodicu, nameću im seksualnu apstinenciju, ucenjuju ih da nikad neće videti decu ako se ne odreknu stana ili kola. Nasilnica se ne libi ni da se prikaže kao žrtva zlostavljanja.

“Lično sam bio svedok kada je jedan od zlostavljanih muškaraca dobio pesnicu u slepoočnicu i jedva smo ga osvestili“, kaže Trifunović.

Jedan broj muškaraca nikada ne bi udario ženu, pa trpi. Oko pet odsto muškaraca došlo je u sigurnu kuću sa decom, a sve češće nam se obraćaju i oni koje žene optuže da su nasilnici da bi se dokopale imovine. Njima se donose privremene mere, poput zabrane prilaska ili raspolaganja imovinom.

Psiholozi kažu da i žrtva i nasilnik, bez obzira kojih polova bili, imaju nizak prag samopoštovanja. Žene češće vrše psihičko nasilje jer za fizičko nemaju snage. Ali, i to se polako menja, kao što se menjaju društvene uloge polova.

“Više nemamo dominaciju muškaraca, osim u manjim sredinama.Žene počinju da dominiraju i uspešne su na raznim poljima. Klasična muška uloga ne postoji, a pojam autoriteta, pa i očevog, generalno je srušen“, kaže psihoterapeut Nebojša Jovanović.

Neki, da bi se dokazali i samopotvrdili kao muškarci, beže u posao i radoholičarstvo. Većina pada u apatiju i beznađe. I jedni i drugi mogu biti žrtve verbalnog nasilja svojih partnerki.

Verbalno nasilje nije kažnjivo zakonom. Fizičko jeste. A, suštinski, jedno nasilje generiše drugo, i tako ukrug.